Otvoreno pismo Levog bloka organizatorima protesta “1 od 5 miliona”

Već šest nedelja Levi blok učestvuje u narodnim antirežimskim demonstracijama, za koje tvrdite da su otvorene za sve građane i političke opcije. Mi, organizacije članice Levog bloka, smatramo da je jedini efikasan način za vođenje borbe protiv autoritarnog i klijentelističkog režima Aleksandra Vučića zastupanje interesa najširih slojeva društva. Zato smo do sada na protestima zahtevali: bezbednost radnika na radnom mestu, moratorijum na prinudna iseljenja, obustavu privatizacije i rasprodaje javnih preduzeća i njihove imovine i stalan i stabilan posao za sve radnice i radnike.

Ovi zahtevi, koji su zdravorazumski svakom običnom radnom čoveku i koji nailaze na podršku i simpatije velikog broja demonstranata, takođe nailaze na protivljenje od strane kako zvaničnih, tako i nezvaničnih organizatora skupa. To protivljenje nije bilo do sada propraćeno nikakvom političkom argumentacijom, već isključivo frazama o jedinstvu i pokušajima fizičkog sprečavanja isticanja naših zahteva.

Tako je pre dve nedelje predvodnik Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, sa svojim „prijateljima” pokušao da ukloni transparent sa natpisom „Javni izvršitelji – privatna pljačka“. Taj transparent je Đilasu verovatno zasmetao jer je on bio jedan od čelnih ljudi vlasti koja je 2011. donela zakon kojim su privatni izvršitelji ovlašćeni da ljude izbacuju iz njihovih domova. Potom je na legitimne kritike o kontinuitetu njegove i Vučićeve vlasti reagovao salvom psovki i uvreda.

Ovi antagonizmi su prošle subote eskalirali u otvoreni sukob, kada su redari pokušali da fizički spreče Levi blok da se pridruži protestnoj povorci. Dok su stajali u kordonu zaklanjajući transparent „Stop krvavim radničkim odelima” i pokušavali da nas odguraju od protestnog skupa, redari su insistirali da sklonimo naše transparente i zastave kao preduslov za dozvolu da prođemo do povorke. Ponašali su se bahato i služili su se nacionalističkim provokacijama ispitujući „nacionalnu podobnost” ljudi koje je Levi blok okupio. Kako je guranje i koškanje postajalo energičnije, tako su i provokacije prerasle u pretnje nasiljem, pa čak i u pretnje silovanjem jednoj od naših aktivistkinja. Njihov očajnički pokušaj da nam otmu gore pomenuti transparent, što smo morali da sprečimo, doveo je do sasvim nepotrebne eskalacije sukoba, koja je trebalo da bude izbegnuta zarad i naše i njihove bezbednosti, kao i zarad slike koju javnost stiče o protestu.

Činjenica da je najveći incident na protestu izazvan od strane ljudi čiji bi posao trebalo da bude da incidente sprečavaju nužno otvara više važnih pitanja. Da li organizatori protesta odobravaju ovakvo ponašanje redarske službe? Ukoliko ne odobravaju, da li tvrde da su redari incident izazvali samoinicijativno? Ukoliko odobravaju, onda je nesumnjivo reč o politički motivisanom nasilju usmerenom na potiskivanje socijalnih zahteva, koji nekome iz raznih razloga ne odgovaraju. Postavlja se pitanje: kome ne odgovaraju i iz kojih razloga? Da li organizatori smatraju da je prihvatljivo da se na protestu otvorenom za sve građane i koji ima za cilj borbu protiv političkog nasilja nasilnim pokušajima cenzure čuva politički monopol određene političke opcije? Na posletku, kako organizatori misle da za protest pridobiju širu podršku masa, ukoliko ne budu zaslužili njihovo poverenje i pokazali u praksi po čemu se razlikuju od aktuelnog režima?

Beogradska omladinska akcija
Marks21
Marksistička organizacija „Crveni”
Socijaldemokratska unija♦