2. novembar

–1901 – Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1254 – Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.

1547 – Umro je španski osvajač Ernan Kortes, koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner “Nove Španije” je postao 1522.

1804 – Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.

1805 – Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao “bitka triju careva”, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823 – Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom “Amerika Amerikancima”, dobila jako nacionalno obeležje.

1848 – Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.

1852 – U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.

–1859 – Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novg slikarskog metoda pointilizma.

1859 – Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).

–1901 – Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1942 – Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950 – Odlukom UN bivša italijanska kolonija Ertitreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954 – Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971 – Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971 – Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972 – U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982 – Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.

1990 – Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993 – U pucnjavi prilikom pokušaja hapšnja kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.

1994 – Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život je izgubilo oko 140 ljudi.

1998 – Pripadnici SFOR uhapsili u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.

–2000 – U Beogradu umro istaknut srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Popović.♦