Dojče vele: Mafija je u Srbiji postala nedodirljiva

Ubistvo advokata Dragoslava Ognjanovića nastavak je serije nerazjašnjenih likvidacija u Beogradu. To je groteskni demanti tvrdnje vlasti da su građani sigurni i dokaz da mafija radi što hoće, kažu sagovornici DW-a.

Likvidacija ima profesionalni potpis. Dragoslav Miša Ognjanović je ubijen u klasičnoj sačekuši, i tom prilikom je ranjen i njegov sin, koji je van životne opasnosti. Ubistvo ovog advokata je devetnaesto od početka godine u Srbiji koje podseća na tipične mafijaške likvidacije.

Ako se, međutim, sukob Kavačkog i Škaljarskog mafijaškog klana – oba iz Kotora – ili obračuni takozvanih „navijačkih grupa” promatraju iz regionalnog ugla – jer se likvidacije odvijaju na prostoru Srbije i Crne Gore – onda je to 22. takvo ubistvo ove godine.

Ognjanović je u svojoj karijeri imao čitav niz slučajeva visokog profila: zastupao je kriminalca Luku Bojovića, bivšeg predsednika Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, optužene u postupku za uboistvo francuskog navijača Bris Tatona i navijača Crvene Zvezde Velibora Dunjića.

Srpska policija je nakon ubistva pokrenula akciju pod nazivom „Vihor”, ali bez vidljivih rezultata. Advokatske komore Beograda i Srbije od ponedjeljka (30.jula) obustavljaju rad nedelju dana u znak protesta.

Ubistvo pokazuje kako mafija misli da sme i može da radi doslovno sve, kaže advokat i bivši zamenik ministra policije Božo Prelević.
„Ko će se sada da se osmeli da se bavi obranom bilo koga ako su u pitanju ozbiljne mafijaške grupe i ubistva koja su s tim povezana?”, pita Prelević.

„To znači da, ako zastupate oštećene koji su žrtve mafijaških klanova, onda se pojave likovi koji će vas uveriti da ili ne da radite svoj posao ili da napustite taj slučaj. Ako to dopunite navijačkim grupama koje veoma blago prolaze, ili se izmišljaju podaci koji ih oslobađaju krivice, jasno vam je da prisustvujemo potpunom urušavanju pravnog sistema”, kaže Prelević za DW.

On slučaj opisuje kao poruku, „kao kada ubijete novinara, to je poruka svim drugim novinarima da prestanu da pišu o stvarima koje mogu skupo da ih koštaju. A mislim da su na ovaj način uputili državnim institucijama, sudovima i advokatima ozbiljnu poruku.”

Ovo ubistvo je još jedan u nizu nerasvetljenih zločina koji se u poslednje vreme događaju na ulicama Beograda i drugih srpskih gradova, napominje Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosne politike.
„Sve to pokazuje da državno tužilaštvo i policija nemaju adekvatan odgovor na mafijaške obračune. To je veoma zabrinjavajuće za sve, a posebno zabrinjava odgovor državnog tužilaštva koje vodi istrage”, kaže Đorđević za DW.

Nedjelja je u Srbiji prošla u znaku „apela”. Tako je Ministarstvo pravde „apeliralo na državne organe” da preduzmu „sve neophodne mere”, dok je advokatica Zora Dobričanin „apelirala” na kriminalne klanove da prestanu s ubijanjem.

Advokat Dragoslav Ognjanović je ubijen u subotu (28.7.) svega nekoliko sati nakon što se srpski ministar policije Nebojša Stefanović pohvalio značajnim smanjenjem stope kriminala u odnosu na prethodni mesec i naglasio da nije počinjeno nijedno ubistvo u obračunu kriminalnih grupa. Ubistvo Ognjanovića se tako može posmatrati i kao bizaran demant ministra policije.

Božo Prelević navodi da izjave ministra kako su svi sigurni deluju groteskno. „Čini mi se da samo oni misle da se mi osećamo sigurno. Jer, vidite da se Srbija valja u drogi, da se valja u bespravnoj gradnji, i da su to isti oni koji preko dana zidaju nelegalne zgrade, a naveče prodaju drogu. I vidite da se vrte oko stranaka na vlasti, i taj kriminalno-financijsko-politički centar uništava i slobodu medija i pravni sistem”, ocjenjuje Prelević.

Simbolični početak serije bilo je ubistvo jednog od vođa navijača Partizana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi pre dve godine.

On je bio na slobodi, mada je bio pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu, a mnogi tvrde da je bio čovek Aleksandra Vučića na Partizanovoj tribini. Od „rata protiv mafije” koji je Vučić tada najavio – nije bilo ništa.

Aleksandar Stanković ubjen je 2016. godine – iako je pre toga bio pravosnažno osuđen, nije bio u zatvoru. Snimka nadzornih kamera s Partizanovog stadiona, nastala je nakon što su dva Stankovićeva prijatelja pretukli jednog čoveka.

„Dodatnu zabrinutost izaziva i to što o tome ne pričaju sami profesionalci, dakle državno tužilaštvo i policajci, već to čine političari. Nedavno smo dobili novog šefa kriminalističke policije, ali još uvek nismo čuli što će biti njegov prioritet u radu. Tako da nam zaista nedostaje odgovor profesionalaca”, napominje Saša Đorđević.

On primećuje da je čudno što nema više saradnje između šefova policije i ministara unutaršnjih poslova Srbije i Crne Gore, jer su to prostori na kojima se i događa najviše mafijaških obračuna.

Kao jedan deo objašnjenja zašto nema ozbiljnog odgovora države na rast organizovanog kriminala, Božo Prelević navodi da čistke u državnoj upravi i najezda ljudi s kupljenim diploma ne mogu dovesti ni do čega drugog nego do porasta kriminala.

„Neobrazovani, korumpirani, navođeni od navijača i političara, oni su samo slika nemoći države. Vlast je tako dobila poslušnike u institucijama, i oni ne mogu izaći na kraj s ovom vrstom financijski moćnog kriminala”, kaže naš sugovornik.

Prelević u tom ima i čitav niz oštrih reči na račun Evropske unije. „Dok nisu došli ovi koji su obećali rešavanje Kosova, oni su još i radili neki monitoring. Skandaliziran sam ponašanjem EU-a i njihovim neumerenim hvaljenjem ove vlasti koje joj samo daje krila. To ih uverava da su oni najbolji, najpametniji, i da mogu da rade što god hoće samo ako potpišu neki pravno-obavezujući sporazum.”

„Ćute građani, ćuti Evropska unija, mediji i nezavisni intelektualci su pod pritiskom – mislim da je zato prilično jasan odgovor na pitanje kako smo dovde došli, zašto se ne osećamo sigurno i zašto ljudi beže iz Srbije”, dodaje Prelević.♦