21. jun

–1881 – Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.

1377 – Umro je engleski kralj Edvard III, koji je tokom svoje vladavine od 1327. osvojio Škotsku i zbog pretenzija na francuski presto, izazvao Stogodišnji rat (1337-1453) s Francuskom.

–1527 – Umro je italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli, autor dela “Vladalac” u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj, iz čega je kasnije izveden pojam “makijavelizam”.

–1633. – Inkvizicija je primorala italijanskog fizičara i astronoma, Galilea Galileja, da se odrekne svojih učenja i proglasi ih za zablude. Neposredni povod za to bilo je godinu dana ranije objavljeno Galileovo delo u kojem je pokušao da svojim pronalascima potkrepi i dokaže preimućstva Kopernikovog nad Ptolomejevim sistemom.

1791 – Francuski kralj Luj XVI i kraljica Marija Antoaneta, otkriveni su u pokušaju bekstva i uhapšeni kod Varena, a dve godine kasnije pogubljeni na giljotini.

1813 – U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom vojvode od Velingtona porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa, kralja Španije. Time je završena francuska vladavina u Španiji.

1842. – Beograđane koji su došli da vide predstavu “Apoteoza besmrtnog Karađorđa” Đorđa Maletića, kojom je trebalo da bude obeležena 25-godišnjica smrti vođe Prvog srpskog ustanka, na vratima zgrade u kojoj je zakazana premijera zateklo je obaveštenje: “Po naredbi čestitog paše, zakazana predstava neće se održati zato što se u njoj mešaju Turci i Srbi”. Predstava je prikazana 1847. u Teatru kod jelena i doživela je veliki uspeh.

–-1852 – Umro je nemački pedagog Fridrih Frebel, koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić.

1855. – Rođen je srpski filolog Pera Đorđević, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije. Sarađivao je u izdavanju “Rječnika” Vuka Karadžića i izdao Karadžićeve gramatičke i polemičke spise. Dela: “Teorija književnosti”, studije o sintaksi srpskog jezika “O padežima bez predloga”, “O redu reči u srpskom jeziku”.

–1881 – Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.

–1905 – Rođen je francuski pisac i filozof egzistencijalista Žan Pol Sartr. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964. (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”).

–1908 – Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe “Velika petorica” (“Šeherezada”, “Španski kapričo”). Napisao je popularni priručnik “Principi orkestracije”.

1919 – Po naređenju admirala Rojtera posada nemačke ratne flote potopila je većinu svojih brodova (preko 70) koji su, nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, bili internirani u britansku pomorsku bazu Skepe Flou u Škotskoj.

–1933 – Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se prvim romanom “Dobar dan tugo”, koji je štampan u milionskim tiražima.

1942 – Nemački Severnoafrički korpus feldmaršala Ervina Romela zauzeo je u Drugom svetskom ratu grad Tobruk u Libiji i zarobio 25.000 britanskih vojnika.

1945 – Japanske trupe na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se Amerikancima.

1948 – Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspešnu longplej ploču od vinil plastike.

1963 – Kardinal Đovani Batista Montini postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape Ivana XXIII. Kao pobornik reformske struje u katoličkoj crkvi ukinuo je 1966. indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za miroljubiva rešenja medjunarodnih sporova i normalizovanje odnosa s komunističkim zemljama.

1963 – Predsednik Francuske Šarl de Gol povukao je pomorske snage iz NATO pakta. Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.

–1969 – Umrla je američka teniserka Morin Konoli, nazvana Mala Mo. Godine 1953. postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva četiri Gren slem turnira.

1970 – Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1945-67) nakon sticanja nezavisnost od Holandije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1970 – U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Meksiko Sitiju pobedio Italiju rezultatom 4:1 i postao prvi trostruki osvajač trofeja Žila Rimea.

1981 – Na opštim izborima u Francuskoj ubedljivo su pobedili socijalisti i postali najjača partija sa 38 procenata ukupnih glasova. Lider socijalista Fransoa Miteran u maju iste godine postao je predsednik Francuske.

1990 – U Mađarskoj je zvanično ponovo otvorena berza, koju su komunističke vlasti zatvorile 42 godine ranije.

1990 – U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 ljudi.

1991. – Umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor “Ekonomskog leksikona” i “Ekonomske enciklopedije”. Dela: “Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji”, “Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena”, “Teorija cena”, “Robna privreda u samoupravnom sistemu”, “Samoupravni privredni sistem”.

–2000 – U Beogradu je umro publicista i politikolog Slobodan Inić, jedan od osnivača Demokratske stranke.

–2001 – Umro je veteran američkog bluza Džon Li Huker (83), koji je svojim retkim, hipnotičkim stilom sviranja gitare uticao na generacije rok i folk zvezda.

2002 – Bivši direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović osuđen je na deset godina zatvora zbog pogibije 16 radnika te televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. Po pravosnažnosti presude 20. maja 2001. Milanović se dva meseca krio u Crnoj Gori, gde je uhapšen u policijskoj akciji “Sablja” i sproveden u zatvor Zabela kod Požarevca.♦