Svetski mediji: Da li Orbanova pobeda znači poraz demokratske EU?

Viktor Orban, za jedne autokrat, za druge nacionalni junak, pobednik je nedeljnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj koju je stubokom promijenio.

Pedesetčetverogodišnji premijer na odlasku koji je dvanaest godina bio na vlasti u Mađarskoj i čija stranka uverljivo vodi nakon prebrojavanja 81 posto glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, opstaje ne političkoj pozornici ove nekad komunističke zemlje, i pored kritike mnogih evropskih partnera.

Orbana, koji je kao mladić bio liberal a danas je primer tvrde desnice u Evropi i preko Atlantika, Stiv Banon, bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trumpa nazvao je “junakom” u razgovoru za Nujork Tajms.

Za njega se pročulo kada je u junu 1989. kao dvadesetšestogodišnjak uputio izazov komunističkom režimu u Budimpešti u vatrenom govoru za slobodu, odajući počast žrtvama ustanka 1956.

Godinu dana ranije učestvovao je u osnivanju Saveza mladih demokrata (Fidesz) i posle toga postaje simbol mađarskih težnja za oslobađanje od totalitarizma i prihvaćanja zapadnih vrednosti.

Premijer postaje 1998. ali posle četiri godine morao je da ode s vlasti nakon tesnog poraza od Socijalističke stranke, naslednice bivših komunista, premda su ga smatrali favoritom.

Nakon povratka na vlast 2010., kada su zemlju snažno uzdrmali privredna kriza i skandali povezni s prethodnom vladom liberalne levice, počinje da učvršćava utiecaj stranke na sve ustanove u zemlji u ime spašavanja “mađarske nacije”.

Na izborima 2010. uverljivo pobeđuje i uspostavlja blisku suradnju s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Prvi je evropski čelnik koji se sastao sa Putinom posle pripojenja Krima.

Kritike Evropske unije i Sedinjenih Država zbog narušavanja ravnoteže vlasti i odbijanja da prihvati izbeglica tek su neznatno uticale na njegovu politiku.

Zrazliku od nemačke kancelarke Angele Merkel koju je migrantska kriza 2015. oslabila, on misli da mu je politika koju je tada provodio, kao i izgradnja ograde od bodljikave žice duge stotine kilometara kako bi sprečio ulazak izbeglica u zemlju, donela naklonost birača.

Nakon toga ulazi u sukob s milijarderom Sorošem, američkim Jevrejinom koji ga je nekada stipendirao, optužujući ga da finansiranjem brojnih nevladinih organizacija za građanska prava u Evropi želi preplaviti Evropu migrantima.

Mađarski neprijatelji “ne veruju u rad, već spekulišu novcem. Oni nemaju domovine i misle da je čitav svet njihov”, rekao je u kampanji.

Birači su mu zahvalni zbog veoma niske nezaposlenosti (3,8 posto) i dinamičnog rasta (4 posto u 2017.).

Podeljena opozicija nije znala da iskoristiti očigledno nezadovoljstvo dela birača zbog navodnog klijentelizma i korumpiranosti u vlasti.

Viktor Orban, kojeg je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u šali nazvao diktatorom, uvek je pazio da ne pređe crvenu crtu jer njegova zemlja zavisi od fondova EU-a za gotovo sva ulaganja u infrastrukturne projekte.(Agencije)♦