Libek: Vladavina prava ključna za funkcionisanje bankarskog sektora

Jovana Stanisavljević

Sinoć je u Envoy Conference održan panel „Mitovi i zablude o bankama u Srbiji“ na kojem se razgovaralo o izazovima u poslovanju banaka u Srbiji i predstavama o bankama koje postoje u javnosti.

Panel je moderirao Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka i on je istakao da je ovaj panel samo jedan u nizu javnih događaja Libeka koji se bave važnim ekonomskim pitanjima, odnosom ekonomije i države, kao i ekonomskim populizmom.
Na samom početku Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke, direktor Udruženja banaka Srbije i profesor na FEFA osvrnuo se na nove, moderne tendencije na bankarskom tržištu. On je naveo da u Srbiji postoje pozitivne, ali da ima i onih tendencija za kojima kasnimo u odnosu na svet i neretko povlačimo poteze koji nas vode korak unazad.
„Moderno bankarstvo je danas drugačije nego pre nekoliko godina i tu se javljaju pitanja da li će banke biti bez filijala, da li će robotika preuzeti funkciju ljudi i da li će veštačka inteligencija preuzeti neke pozicije. Srbija definitivno prati određene digitalne transformacije i trendove“ rekao je Pitić.
„U digitalnoj ekonomiji nismo dovoljno hrabri, kod nas ne možete da plaćate pay pal-om, ne postoji mogućnost alternativnog, investicionog finansiranja, a takođe smo daleko i od blockchain-a i kriptovaluta.“
On je dodao da će se stvari dešavati takvom brzinom da moramo da shvatimo da kada je u pitanju vladavina prava i ta pravna nesigurnost koja se dodatno uvodi u bankarski sektor, to može biti destruktivna nota koja će poremetiti funkcionisanje bankarskog sistema.
Govoreći o strategiji EBRD, Daniel Berg, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj istakao je da EBRD gleda gde najviše može da pomogne i najviše efekata da ostavi.
„Nekada partner može biti država, nekada privatni sektor, nekada je to jednako i to sve zavisi od potreba. Takođe, EBRD pravi izveštaje i najbolju strategiju kome je pomoć EBRD najviše potrebna, a da je u skladu sa politikom EBRD i statutima druge strane“ naveo je Berg. „EBRD pokušava banke da podrži na operativnom planu i najboljim savetima koje može da im ponudi, ali naš posao nije kontrola i menadžerisanje banaka“ rekao je Berg.
Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta i član Upravnog odbora UniCredit banke, osvrnuo se na postojeće regulatorno okruženje na poslovanje banaka u Srbiji i istakao da ono utiče na poslovanje svakodnevno, ne samo u smislu propisa koji postoje već utiče i efektivno u smislu tumačenja i primene tih propisa.
„Jedna od zabluda je da je bankarski sektor u Srbiji podregulisan. Da postoji dovoljno regulative, a zanimljivo je da sudovi koji su nadležni za primenu zakona veoma često gube iz vide da postoji ogroman broj zakona i podzakonskih akata koji regulišu to bankarsko poslovanje. Sudovi se manje više bave generalnim zakonom koji reguliše obligacije, koji ima svega nekoliko članova koji su vezani za kredite, a u potpunosti se zanemaruje zakon o bankama, o zaštiti korisnika finansijskih usluga itd.“ rekao je Begović.
„Jako dobro znamo koliko inspektori Narodne banke Srbije provode po upravnim odborima mnogih stranih banka. Regulative ima dosta, u nekim delovima se primenjuje efikasno.“
Begović je istakao da Narodna banka Srbije nije previše rigorozna u slučaju nekih domaćih banaka.
Goran Pitić je dodao da se bankarstvo nekada doživljava kao namet na funkcionisanje ostalih aktera u sistemu. Takođe, istakao je da političari često hoće da profitiraju na jeftinom populizmu „Kamate su sada niske i ići će gore, a firme ne treba da brine kamata, već bi trebalo da optimizuju poslovanje“ rekao je Pitić.
Na samom kraju panela govornici su istakli da Srbija mora da prilagodi pravni deo i primenu vladavine prava i da to u kontekstu brzog razvoja može da bude prepreka bankarskom sektoru.♦