Dejvid Fillips, direktor Instituta za ljudska prava u Kolumbia Univerzitetu: Kako unaprediti dijalog Kosova i Srbije?

Dejvid Fillips, direktor Instituta za ljudska prava u Kolumbia Univerzitetu predstavio je na otvorenoj debati u Evropskom Parlamentu paket predloga o promeni načina za vođenje dijaloga između Kosova i Srbije.

Među ključnim predlozima u Filipsovom izveštaju stoji i jačanje američkog i evropskog faktora. Iako priznaje da bi šefica evropske diplomatije Federika Mogerini trebalo da nastavi da igra ulogu predsedavajućeg procesom, Fillips smatra da je neophodno imenovanje specijalnih izaslanika kako Vašingtona tako i Brisela.
Smatra da bi američka strana tebalo da imenuje bivšu državnu sekretarku Kondolizu Rajs kao specijalnog izaslanika, a evropsku stranu bi trebao da prdstavlja političar “visokog kalibra”, po mogućnosti iz Nemačke kao najjače države članice EU. Niz mera
“Trenutno postoji mnogo komunikacije i koordinacije između Vašigtona i Brisela. Kada je dijalog počeo, SAD su bile mnogo vidljivije i proaktivnije. Iz mog iskustva, radeći u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija i u Vašingtonu, verujem da Međunarodni sistem najbolje funkcioniše kada su Sjedinjene Države duboko uključene. Zato smo u našem izveštaju preporučili specijalnog predstavnika i predložili smo Kondolizu Rajs kao prikladnu američku državljanku za tu funkciju. Ne radi se samo o ličnostima, već o načinu kako pregovarači pristupaju svojoj dužnosti”, objasnio je.
Filips je potvrdio i da se u ovom pravcu vode konsultacije između Vašingtona i Brisela. Ti predlozi su, kako je naveo, posledica stagnacije u dijalogu i nedovoljnog napretka u procesu. Srbija je, prema Filipsu, “nepoštena” jer bez obzira na prisustvo u rundama dijaloga, na terenu čini sve da spreči implementaciju, a uz to i aktivno lobira u sprečavanju prijema Kosova u međunarodne organzacije. Prištinu je, sa druge strane, optužio da odbija da osnuje Zajednicu srpskih opština.
Direktor Instituta za ljudska prava u Kolumbia Univerzitetu, smatra da bi u dijalogu trebalo da učestvuju premijeri a da bi predsednici došli samo na susrete koji bi imali “ceremonijalan karakter”. U paketu predloga naglasio je da postoji i niz mera “štapa i šargarepe” za svaku zemlju i smatra da bi trebalo da postojati “merljiva prekretnica”.
“Sporazum između Kosova i Srbije, trebalo bi da se osnuje na primeru dogovora između dve Nemačke koji datira 1972 godine. Ovo bi bio privremeni sporazum do potpunog i konačnog međusobnog priznanja”, poručio je Dejvid Filips.(RSE)♦