Haški sud od sledeće godine postaje Mehanizam za međunarodne krivične sudove – Šta to znači?

Izricanjem presude šestorci Hrvata Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju završio je sa svojim radom posle 24 godine. Nerešene slučajeve, uglavno žalbene postupke i ponovljena suđenja preuze će UN-ov Mehanizam za međunarodne kriviče sudove. Pred ovim mehanizmom vodi će se žalbeni postupci za Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja i Ratka Mladića Mladića i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću kojima je 2015. godine ukinuta prvostepena presuda prema kojoj su bili oslobođeni optužbi.

Mehanizam za međunarodne krivićne sudove osnovan je 2010. godine i ima mandat da obavlja funkcije koje su proizašle iz Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu.
-Osnivanjem Mehanizma Savet bezbednosti UN-a osigurao je situaciju po kojoj se zatvaranjem ova dva ad hok suda ne otvara put vladavini nekažnjivosti’, rekao je jednom prilikom predsednik Mehanizma, jedan od bivših haških sudija, Teodor Meron.
Ustvari radi se o nastavku Tribunala koji će obavljati krivične postupke koji su u toku i pratiti administrativne poslove.
Savet bezbednosti Mehanizam naziva ‘novom, malom, privremenom i efikasnom institucijom’, koja će ipak, kako se čini, više posla imati sa slučajevima iz Ruande nego sa slučajevima s prostora bivše Jugoslavije. Naime, jedna od funkcija mehanizma je pronalaženje i krivično gonjenje optuženika u bekstvu u što tužilaštvo Mehanizma ističe kao najveći prioritet. Radi se o osmoro osoba, mahom povezanih s ratnim zločinima u Ruandi. Nakon što budu locirani i uhapšeni njih trojici će biti suđeno pred Mehanizmom, a preostaloj petorici pred sudovima u Ruandi.
Mehanizam će biti nadležan i za preispitivanje presuda sudova u slučajevima da se otkrije nova činjenica koja je tokom prvog suđenja bila nepoznata, a koja bi mogla da ima presudnu ulogu u konačnoj odluci. Isto tako, ova će privremena institucija biti nadležna da vodi istrage, suđenja i žalbene postupke u predmetima nepoštivanja suda i lažnog svedočenja tokom prvobitnih postupaka.
Pred međunarodnim sudovima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu svedočilo je više od 10.000 svedoka. Za 46 posto njih odobrene su mere zaštite. Mehanizam će nastaviti osiguravane te zaštite, kako u aktualnim postupcima, tako i u završenim.
Među funkcijama Mehanizma je i nadzor nad izvršenjem kazni. Predsednik Mehanizma je odgovoran za određivanje države u kojoj će se izdržavati kazna i za nadzor izvršenja kazne i odlučuje po zahtjevima za pomilovanje, ublažavanje kazni i prijevremeno puštanje na slobodu.

Zadatak Mehanizma je i pomoć nacionalnim sudovima u slučajevima koji se vode zbog počinjena ratnih zločina, kako na području bivše Jugoslavije, tako i na području Ruande. Broj ovakvih zahtjeva za pomoć u stalnom je porastu, a oni obuhvaćaju dostavu dokaza, omogućavanje prikupljanja informacija i opštu tehničku podršku.(Agencije)♦