30. septembar

1399. Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao kralj Henri IV, dan pošto je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846. Američki zubar Vilijam Morton prvi upotrebio anesteziju prilikom vađenja zuba.

–1876. Rođen srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Bio član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN-kluba.

–1882. Rođen nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za merenje radioaktivnosti, “Gajgerov brojač”.

1891. U egzilu u Briselu samoubistvo izvršio francuski general Žorž Ernest Bulanže, lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta “bulanžista” koji je zapretio rušenjem Treće Republike.

1912. Srbija i Bugarska objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kom su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941. Počela prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949. Okončan berlinski “vazdušni most” uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kog su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

–1955. U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo američki glumac Džejms Din. Iako je snimio samo tri filma, “Istočno od raja”, “Buntovnik bez razloga” i “Div”, postao kultna ličnost mladih tog vremena.

1962. Rasisti izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965. Pripadnici indonežanskog pokreta “30. septembar” oteli šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966. Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao Serece Kama.

1966. Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli iz zatvora Špandau u kom su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 yatvorenika, ostao samo Rudolf Hes.

1970. Ričard Nikson doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika Jugoslaviji.

1980. U simboličnom podsećanju na biblijska vremena Izrael uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

–1985. Umro američki seizmolog Čarls Rihter, po kom je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988. U SSSR penzionisano pet funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990. SSSR normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose s Južnom Korejom.

1991. Vojnim udarom u Haitiju oboren sa vlasti predsednik Žan Bertran Aristid.

1992. Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici Jugoslavije i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992. Moskovska banka distribuirala vaučere za privatizaciju kao deo Vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993. U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno 36 sela, a poginulo najmanje 22.000 ljudi.

–1999. Jedan od najvećih nemačkih književnika XX veka Ginter Gras dobio Nobelovu nagradu za književnost.

–2000. Uz podršku DOS i novoizabranom predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici svetska demokratska javnost iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti