NKSS: Unapred i pored konkursa, dogovoreno sufinansiranje kulturnog stvaralaštva?!

Saopštenj povodom objavljivanja rezultata Konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Srbiji u 2017. godini

ASOCIJACIJA Nezavisna kulturna scena Srbije želi da ukaže javnosti da je godišnji Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji u 2017. godini sproveden na netransparentan način i uz kršenje zakonom propisanih procedura, te van svoje suštinske ideje i cilja.
Sprovođenje ovog konkursnog ciklusa budi osnovane sumnje u njegovu neregularnost i neusklađenost sa važećim propisima, a rezultati konkursa su drastično ugrozili rad vaninstitucionalnih aktera u kulturi, izazivajući opravdanu buru reakcija javnosti.
Pored poblematičnog izbora članova komisije koji su često u sukobima interesa i upitnog kredibiliteta, koji ne poznaju, niti mogu da poznaju tako široko postavljene oblasti koje treba da žiriraju, veoma je diskutabilan i način rada komisija za koji sumnjamo da nije u skladu sa Vladinom Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Kao primer uzmimo član 4 Uredbe, koji govori o tome da će svaki član komisije posvetiti pažnju svakom projektu ponaosob, kao i da će odluka o svakom projektu biti pismeno obrazložena. Na primeru komisije za likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu možemo videti da je tročlana komisija odlučivala o preko 500 projekata iz svih ovih oblasti objedinjenih u jednu, prosečne veličine od oko 10 strana pisanog materijala po projektu. Prostim množenjem količine materijala sa prosečnim vremenom čitanja, dolazimo do sumnje da li se komisija zaista bavila svakim projektom, jer je samo za njihovo prvo čitanje potrebno oko 200 sati. Nameće se pitanje da li su onda odluke donošene u skladu sa Uredbom, a ako nisu, na koji su onda način donošene i ko je sve u njihovom donošenju, pored članova komisija, učestvovao?
Sumnje da je konkursna procedura povređena i da postoje projekti čije je finansiranje unapred dogovoreno sa komisijama ili predstavnicima ministarstva, podgreva činjenica da su pojedini festivali nesrazmerno značajno podržani. Takav je slučaj s festivalima kao što su Kustendorf ili Beogradski festival igre, koji su ove, odnosno prošle godine, u okviru ograničenog budžeta u oblastima u kojima konkurišu, sami odneli preko 70 posto raspoloživih sredstava. Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung i sama je u medijima potvrdila da se o ovim iznosima dogovara unapred sa predstavnicima Ministarstva. Zbog čega Ministarstvo kulture ne nađe neki drugi, legalan način da ovim festivalima pruži podršku, ukoliko smatra da su oni neuporedivo značajniji od drugih učesnika konkursa, namesto što se odlučuje na manipulaciju konkursnom procedurom i ugovaranjem ovih iznosa unapred, čime kompromituje i rad komisija i sam konkurs? Ovako su direktno oštećeni manji, a veoma važni festivali, kao i scena u celini.
Dodatne sumnje u regularnost konkursa unosi i manipulacija sa datumom objavljivanja rezultata. Iako je po Uredbi predviđeno da se to mora uraditi za ne više od 60 dana, oni su objavljeni tek 26. aprila. Tu povredu procedure Ministarstvo je pokušalo da sakrije antedatiranjem dokumenta na 10. april, što se može videti i na sajtu Ministarstva.
Pozivamo Ministarstvo kulture da učini javnim pravilnike i zapisnike o radu komisija za sve oblasti, tabele o ocenjivanju predloženih projekata sa pismenim obrazloženjem zašto su pojedini projekti podržani ili odbijeni (što je po navedenoj Uredbi u obavezi da učini), kao i da preuzme odgovornost i odgovori na sva pitanja i opravdane sumnje koje svakodnevno iznose organizacije koje su ovakvom procedurom konkursa oštećene.
Takođe, pozivamo Ministarstvo da, ukoliko nije u stanju da sprovede Uredbu Vlade Srbije, pokrene inicijativu za njenu izmenu, pokrene javnu raspravu, uključi predstavnike vaninstitucionalnih aktera u kulturi i unapredi konkursnu proceduru, kako bi se obezbedila transparentnost rada i izbegle greške i moguće sumnje i uspostavio relevantan vrednosni sistem. Očekujemo da će ovakve sugestije naći uporište u Strategiji kulturnog razvoja Republike Srbije, koja, uprkos najavama, još uvek nije donesena.
Asocijacija NKSS će u narednom periodu objaviti komparativnu analizu ovogodišnjeg i prethodnih konkursa i iskoristiti sva legalna sredstva da utiče na transparentnost konkursa – kako prikupljanjem i objavljivanjem informacija o ovogodišnjem konkursu, tako i zalaganjem u javnosti i prema donosiocima odluka za transparentnije sprovođenje konkursa i poštovanje procedura koje ga definišu. (Press NKSS)♦