Nemački mediji: rastom uticaja Turske nestaje uticaj Evropske unije na Zapadni Balkan

Turska se predstavlja ne samo kao naslednik imperijalne tradicije, već i kao moderna muslimanska država, orijentisana ka privrednom rastu, koja bez problema spaja religiju i ekonomski napredak. Tako su uspostavljene bliske veze sa muslimanskim religijskim zajednicama na Balkanu i etablirana mreža škola pod turskim rukovodstvom

DOJČE VELE prenosi pisanje nemačke štampe o uticaju Turske na jugoistočnu Evropu. Citira tekst iz Neue Zuercher Zeitung (NZZ u kojem list ocenjuje da rastom uticaja Turske nestaje uticaj Evropske unije:

“Od kako je Redžep Taib Erdoan preuzeo vlast u Turskoj 2003. godine, ova zemlja stalno naglašava kulturološku i istorijsku povezanost sa muslimanskim društvima na Balkanu.

Pri tome se zajednička prošlost regiona u Osmanskom carstvu prikazuje u novom i povoljnijem svetlu. Stotine građevinskih spomenika iz te epohe je spašeno i često skupo restaurirano. Turska se predstavlja ne samo kao naslednik imperijalne tradicije, već i kao moderna muslimanska država, orijentisana ka privrednom rastu, koja bez problema spaja religiju i ekonomski napredak. Tako su uspostavljene bliske veze sa muslimanskim religijskim zajednicama na Balkanu i etablirana mreža škola pod turskim rukovodstvom“. List dalje piše da se u Turskoj „s pravom ovaj program označava kao ‘neoosmanski’ jer on povezuje povratak na tradiciju i istoriju sa ciljem da se poveća politički i ideološki uticaj Turske. Što se tiče područja obrazovanja tu Turska bez sumnje daje veliki doprinos u modernizaciji muslimanskog društva na Balkanu“.

List takođe navodi da je i unutarturski konflikt između Erdoana i Guelenovog pokretak prenesen i na Zapadni Balkan. Ocjenjuje da je BiH glavno uporište turskog uticaja u regionu:

“Razlog tome je da u BiH Erdoganov politički islam ima ideološkog saveznika u predsedniku SDA i članu Predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću. Erdoan redovno podržava svog ‘brata Bakira’ na izborima. Politička i ekonomska povezanost između njih dvojice je veoma velika”, piše NZZ. Ovaj list ocenjuje da je dolazak AKP-a na vlast (2002.) u Ankari doneo sa sobom i jednu novu, religioznu elitu na vlast koja ima sasvim drugačiji pogled na Balkan od njenih kemalističkih prethodnika:

“Ona na Balkan nije gledala kao na periferiju ili problematičnu zonu, već kao na jezgru starog carstva iz kojeg potiču njeni brojni uspešni veziri i generali. Tako je formulisana nova politika koja bi pre svege sredstvima ‘soft power’ trebala izvršiti uticaj prije svega na, najvećim delom, sekularno muslimansko stanovništvo”, piše NZZ i ocjenjuje:

“Centralni preduslov za ulogu Ankare na Zapadnom Balkanu je sumnja brojnih muslimana u to da je EU spremna za prijem ovih zemalja u svoje članstvo. Turska se trenutno predstavlja kao neliberalna autokratija. I dok uticaj EU nestaje na Zapadnom Balkanu se formiraju slične forme političke vladavine”. Nemačka kancelarka Angela Merkel sastaje se sa turskim predsednikom Redžepom Taibom Erdoanom u Ankari. Berliner Zeitung donosi tekst pod naslovoma “Lista želja za Merkelovu je duga”. Ovo je prva poseta Merkelove Ankari nakon neuspelog puča u Ankari 15. jula prošle godine! Turski vojnici koji traže azil u Njemačkoj, odnos obe strane prema pokušaju puča, obostrane optužbe zbog zastoja u sprovođenju sporazuma o izbeglicama: Za razgovor ima mnogo tema”, piše Berliner Zeitung. “Još ranije je kancelarka kritikovana zbog putovanja – pre svega zbog trenutka u kojem putuje: Erdoan naime u aprilu planira referendum o njegovoj ustavnoj reformi kojom želi da poveća svoju vlast. To da ga Merkel sada posećuje Erdogan će prodati kao podršku svom reformskom kursu, upozorava opozicioni političar Kemal Kilicdragouglu“, piše Berliner Zeitung. (Agencije)♦