Pozajmljeni intervju: Sonja Biserko o Miloševiću, Vučiću, Dačiću, Vulinu…

ŠPEKULIŠE se da će (Aleksandar) Vučić sprečiti referendum. Time bi se pokazalo da Beograd ima uticaja u RS ali i da Vučić još nije odustao od EU. RS je uvek zavisila od Beograda, njen opstanak nije moguć bez njega. Odustajanje od RS biće najteža odluka za Beograd jer je toliko uloženo u RS koja se smatra ratnim plenom odnosno jedinom pobedom u ratovima devedesetih. RS naravno ima i podršku Rusije koja preko nje drži Balkan nestabilnim. Time Rusija demonstrira da EU nije sposobna da integriše Balkan i da nije održiva, rekla je u razgovoru za Vijesti.ba, predsednica Helsinškog obora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko.

Na pitanje novinara Nihada Hebibovića Kako gleda na reakcije u srpskoj javnosti u povodu slučaja tzv. oslobođenja Slobodana Miloševića, a u svetlu izjava pojedinih srpskih zvaničnika koji su odmah našli za shodno da amnestiraju politiku Slobodana Miloševića u konkretnom slučaju prema Bosni i Hercegovini? Biserkova je odgovorila da je rehabilitacija Miloševića počela davno ali je sada intenzivirana, posebno povodom desetogodišnjice njegove smrti: “Presuda Karadžiću uzeta je kao povod da se javnost zatrpa analizama koje sugerišu da je i Haški tribunal oslobodio Miloševića odgovornosti za ratne zločine i genocid. Koriste se i Mladićevi dnevnici koji treba da potvrde da Milošević nije bio involviran u dešavanja u BiH. Ti dnevnici su od strane stručnjaka okarakterisani kao neautentični. Osim toga, zaboravlja se da je u samom suđenju Miloševića doneta tzv. Međupresuda u kojoj se argumentovano tvrdi da postoje realni dokazi da je Milošević odgovoran za genocid. Nažalost Milošević je umro a niko od novinara i istraživača nije se ozbiljno pozabavio tom međupresudom i uopšte procesom Miloševiću. Najveća vrednost Tribunala je upravo dokumentacija, svedočenja, video materijali, transkripti, presretnuti razgovori i sl.”

Reportera Vijesti.ba zanima Vučićevo čutanje o skandaloznim istupima (Aleksandra)Vulina?. Kaže: “Vučić poručuje da se ne želi baviti prošlošću, pa ni Miloševićem, dok istovremeno zastupajući politiku navodnog pomirenja ne reaguje na izjave poput onih koje je davao Vulin?”.

-Rehabilitacija Milošvica ima za cilj da Srbiju oslobodi od odgovornosti za brutalne ratove devedesetih i da je prikaže kao žrtvu. Posebno se u aktuelnoj kampanji odgovornost prebacuje na “secesionisticke” republike Hrvatsku i Sloveniju. Pri tome se Hrvatska drži prikovanom za ustaštvo i 1941 čime se implicira da je svaka nezavisna Hrvatska država ustaška. Time se ujedno devedesete stavljaju u kontekst opravdane osvete. Kada je reč o BiH strategija Beograda je negiranje genocida i posebno involviranost Srbije u ratu u Bosni. Optužnice protiv bosanskog ratnog vrha (Ganić, Jurišić, Divjak)  za Dobrovoljačku i Tuzlansku kolonu služe da bi se Bošnjaci optužili za početak rata u BiH.

Naravno važan razlog za rehabilitaciju Miloševića jeste i amnestiranje aktuelne vlasti  za vlastitu ulogu u devedesetim. Važno je imati u vidu da Rusija u ovoj reviziji istorije ima važnu ulogu. Pre svega zato što je od početka bila protiv osnivanja Haškog. Tribunala. Njena interpretacija rata u Jugoslaviji istovetna je sa Miloševićevom. Glavni zagovornici ovih teza su dva važna ministra u Vučićevoj vladi – (Ivica) Dačić i Vulin. Imajući u vidu Vučićevu moć teško je poverovati da se on ne slaže sa njihovim istupima. Očigledno se radi o podeljenim ulogama. Vućić je regionalni lider koji zagovara mir i stabilnost, koje očigledno remete njegovi ministri. Regionalni odnosi nikada nisu bili na ovako niskom nivou uprkos naporima EU da intenzivira i osmisli regionalnu saradnju. Pri tome Srbija deluje sa pozicije moralnog arbitra sto dodatno iritira region.

Na pitanja šta se može očekivati  od nove Vlade u Srbiji u kontekstu rešavanja osnovnih političkih i ekonomskih pitanja u Srbiji i da li će Srbija i za četri godine biti na klackalici između Evropske unije i Rusije? Biserkova je odgovorila da smatra da se “Rusija neće lako odreći svog uticaja na Balkanu jer preko njega testira koheziju  EU i NATO. Nažalost. Zapadna zajednica kao da je kasno shvatila stratešku vaznost Balkana za bezbednost Evrope. Toga je postala svesna tek migrantskom krizom i nastankom ISIL-a. Sa velikim zakašnjenjem i sporošću rešava probleme Balkana. Politika uslovljavanja postkonfliktnih drustava nije dala velike rezultate. Potrebno je sto pre integrisati zapadni Balkan u EU po bilo kojoj formuli. Važno je imati u vidu da će Rusija koristiti Balkan za odmeravanje snaga sve dok se ne nagodi sa EU i SAD”.♦