ASITEŽ (ASSITEJ ) Srbija: Reakcija povodom rezultata Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacija

Nemamo nameru da dovodimo u pitanje kvalitet projekata koji sredstva dobili, ali ne možemo da ne uočimo da je ovakvim izborom nedopustivo velikom broju organizacija i umetnika u potpunosti ukinuto pravo na rad. Kultura u kojoj se ne čuje mnoštvo različitih glasova, ne vidi mnoštvo različitih poetika, koja je zatvorena za mlade stvaraoce, takva kultura samu sebe ozbiljno dovodi u pitanje

IAKO smo smo svesni da ovakva javna saopštenja u našoj sredini gotovo uvek ostaju bez adekvatne (a često i bilo kakve) reakcije onih kojima su upućena, smatramo da smo dužni da se oglasimo povodom objavljenih rezultata Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacija koji je Ministarstvo za kulturu i informisanje raspisalo u 2016. godini. Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog toga da bi u budućnosti ostao nekakav pisan trag o protestu ne tako male grupe stvaralaca zbog pravca u kome se kreće naša kultura. O nedostatku bilo kakve kulturne politike. O nepoznavanju osnovnih prilika u kojima se naša profesija nalazi.

Nemamo nameru da dovodimo u pitanje kvalitet projekata koji sredstva dobili, ali ne možemo da ne uočimo da je ovakvim izborom nedopustivo velikom broju organizacija i umetnika u potpunosti ukinuto pravo na rad. Kultura u kojoj se ne čuje mnoštvo različitih glasova, ne vidi mnoštvo različitih poetika, koja je zatvorena za mlade stvaraoce, takva kultura samu sebe ozbiljno dovodi u pitanje.

Preispitaćemo kriterijume kojima se komisija rukovodila pri donošenju odluka. Oni se odnose na

1) prepoznatljivost projekata na republičkom nivou

2) njihov značaj za promociju srpske kulture van granica zemlje.

S obzirom na objavljene rezultate, imamo osnovanu sumnju da se komisija rukovodila navedenim kriterijumima, i samim tim, sumnje u njen profesionalan rad.

Kada je reč o promociji srpske kulture van granica, komisija bi morala da zna da je ASSITEJ Srbija jedna od retkih organizacija koja, samim tim što je deo velike internacionalne mreže ali i zbog velikog ličnog angažmana članova koji je predstavljaju na najvišem nivou, kontinuirano radi na povećavanju prepoznatljivosti domaćih stvaralaca van granica, te da je nemali broj umetnika i projekata doživeo velika priznanja širom sveta zahvaljujući velikim delom aktivnostima i zalaganjem nacionalne sekcije asocijacije. Konkretno, ovim rezultatima onemogućeno je Srbiji da bude centar okupljanja regionalnih predstavnika ASSITEJ mreže, i time joj uskraćena mogućnost da se pozicionira kao centar pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade u regionu. Kao i mnogo puta do sada, dogodiće se da dobru ideju koja je nastala u našoj sredini, neko drugi prepozna i višestruko iskoristi, jer naše vlastito okruženje nije imalo sluha za nju.

Što se tiče značaja koji projekat ima na republičkom nivou, u kulturnoj sredini koja je za nekoliko decenija proizvela samo tri ili četiri značajna dramska pisca, smatramo da je neophodno postojanje većeg broja programa koji doprinose razvoju dramskog pisanja. Dramska baština je nešto što ostaje iza nas, a uz ovakvu kulturnu politiku, bojimo se da će iza nas veoma malo toga ostati. Zbog toga je najambiciozniji projekat za koji smo konkurisali upravo bijenalni konkurs za savremeni pozorišni komad za decu i mlade. Dosadašnja dva konkursa, i naš celokupan rad na promociji dramskog stvaralaštva koji se prepoznaje kao primer dobre prakse u međunarodnoj zajednici, već pokazuju značajne rezultate, pa se neki od komada koji su svoju prvu afirmaciju doživeli kroz rad ASSITEJ-a, sada izvode na domaćim i regionalnim scenama, a neki su objavljeni u evropskim edicijama dramskog stvaralaštva za decu i mlade. Pored toga, na ovaj način nastaje sve veća, značajnija, ozbiljnija dramska literatura koja jednog dana treba da ostane baština. Rezultatima ovog konkursa i to je dovedeno u pitanje.

Rezultati i dometi koje je ostvarila naša organizacija dostupni su na uvid, i oni najbolje govore o našem radu. Ipak se nadamo da Ministarstvo kulture i informisanja ovog puta neće ignorisati ovaj i ostale pozive na preispitivanje profesionalnog rada svojih komisija, te da će ova saopštenja naše kulturne javnosti biti početak dijaloga koji će doprineti stvaranju bolje klime za rad u kulturi. Identitet naše zemlje već suviše dugo stvaraju političari, trenutak je da kultura ponovo dobije tu ulogu koja joj pripada.

U Beogradu,17.maja 2016.

Za ASSITEJ Srbije

Diana Kržanić Tepavac, predsednica ASSITEJ Srbije i članica Izvršnog odbora ASSITEJ International

Milena Depolo, članica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije

Minja Bogavac , članica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije

Slavica Vučetić, članica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije

Damjan Kecojević, član Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije♦