Sto godina od iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva Krf i Vido

Na Solunskom frontu poginulo je oko 21.000 srpskih vojnika, poginulo je oko 23.000 francuskih vojnika, poginulo je oko 3.000 britanskih vojnika, poginulo je oko 1.500 grčkih vojnika, poginulo je oko 3.500 italijanskih vojnika, podsetio je Nikolić i dodao da je po ličnoj naredbi taašnjeg cara Nikolaja u Solun na, kako su ga zvali, Makedonski ili Zaboravljeni front, stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga

PREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić, koji na Krfu predvodi delegaciju Srbije na obeležavanju jednog veka od proboja Solunskog fronta, poručio je danas da je bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek.

Predsednik Nikolić položio venac (foto Tanjug)

Srbija, rekao je, nikada neće zaboraviti da su se zajedno sa srpskim borcima na tom frontu borili i ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije…

Na Solunskom frontu poginulo je oko 21.000 srpskih vojnika, poginulo je oko 23.000 francuskih vojnika, poginulo je oko 3.000 britanskih vojnika, poginulo je oko 1.500 grčkih vojnika, poginulo je oko 3.500 italijanskih vojnika, podsetio je Nikolić i dodao da je po ličnoj naredbi taašnjeg cara Nikolaja u Solun na, kako su ga zvali, Makedonski ili Zaboravljeni front, stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga.

“Mada su se svi otimali za njih, oni su se, po svojoj volji, borili u sastavu srpske vojske. Poginulo je oko 4.300 ruskih vojnika. Sve njih Srbija nikada neće zaboraviti”, naveo je predsednik i dodao:

“Verujemo da Solunski front 1915. nije mogao da spasi srpsku vojsku, iako su u Nišu Saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići”, rekao je Nikolić.

Verujemo, dodao je, da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju.

Obraćajući se izaslanicima zemalja Saveznika u Prvom svetskom ratu, predsedniku opštine Krf, oficirima i kadetima grčke i srpske vojske, kao i potomcima slavnih srpskih ratnika, predsednik ih je pozvao da pokušaju da zmisle, kako je rekao, ovo bujno zeleno ostrvo pre jednog veka: golo, kamenito, bez ijednog drveta, dok se na njemu, ispod visoke nebeske kupole koja je tada bila jedini krov, odigrava jedna od najvećih drama u istoriji srpskog naroda.

Grci su ga, podsetio je, vekovima zvali „Ostrvo zmija”, a navršio se prvi vek otkako ga pominjemo kao “Ostrvo smrti”, zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, gladi…

“Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece. Nepun kilometar dalje, u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, kraljevina Srbija: Narodna skupština, mitropolija, opštinske uprave, škole, poreska uprava, štamparija… i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa”, naveo je Nikolić.♦