Uhapšeni vozač koji je ubio biciklistu brani se ćutanjem

Vozač „pežoa“ koji je u nedelju (4. maja) udario biciklistu i ostavio ga u kanalu da umre, uhapšen je i brani se ćutanjem.

Vikend uoči Đurđevdana, u Beljinu nadomak Šapca, ugasio se život nedužnog bicikliste Miroslava Stevanovića iz Mesaraca. Njega je u popodnevnim časovima udario vozač marke „pežo“ Z. P. (53) iz Suvog sela i pobegao sa mesta nesreće.

Pošto se nastradali Miroslav, toga dana nije javljao majci Vidi Stevanović od 17 sati pa nadalje, zabrinuta majka je najpre kontaktirala drugove svoga sina u nadi da će nešto saznati.

Ali, pošto niko nije znao gde je Miroslav, shvativši da je „đavo odneo šalu“, obavestila je policiju o nestanku svog čeda.

Potraga je trajala celu noć i ceo sutrašnji dan, kada je beživotno telo nesrećnog mladića nađeno u kanalu pored puta.

Efikasnim radom šabačke policije uhapšen je Z. P. počinioc ovog gnusnog zločina, kome se stavlja na teret sumnja da je izvršio krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Počiniocu ovih krivičnih dela najpre je određen pritvor u trajanju do 48 sati, da bi mu bio produžen na 30 dana.

Kako saznajemo, na mestu suvozača nalazila se vozačeva supruga, koja izjavljuje da su „sleteli“ sa puta jer su naleteli na srnu. Pri tom su pozvali obližnjeg traktoristu da ih izvuče iz jarka i hladnokrvno seli da popiju kafu!?

Dok su počinioci zločina pili kafu, od zadobijenih povreda vozač bicikla Miroslav Stevanović (41) je preminuo. Ostavljen u kanalu na milost i nemilost slučajnih prolaznika.

Kuda to ide ovaj svet bez osećaja da drugom pomogne!? Da li je moguće da se zlo, pohlepa i sebičnost do te mere uvukla u ljude da im ništa na ovom svetu nije bitno sem svog zadovoljstva i svoje sreće. Gde se izgubila duhovnost, briga i saosećanje prema drugom čoveku? Bahatost novopečenih bogataša ne pita za cenu svoje sreće. Naprotiv, spremni su da idu preko „leševa“ ne bi li opravdali svoja zlodela.

Zar je toliko bilo teško pozvati Hitnu pomoć i možda spasiti jedan nedužan ljudski život, koji se, priznaćete prevremeno ugasio.

Kako bi svoje zlodelo pokušao da ublaži Z. P. je angažovao ne jednog, već dva advokata, ne bi li ga izvukli iz „gliba“ u koji se uvalio.

Ali, od kako je sveta i veka, to ne biva. Zločin ne ostaje bez kazne! A kazna će, kako saznajemo biti najmanje deset godina zatvora. Toliko li košta ljudski život u Srbiji!? Gde se dene Dušanov zakonik iz 1349. godine u kojem su propisane stroge kazne za različita krivična dela, uključujući ubistvo. Podsećanja radi, za ubistvo, kazna je bila veoma stroga. Ubica je uglavnom bio osuđen na smrt, najčešće vešanjem.

Ko misli da može tek tako nekoga da povredi i ostavi pored puta kao pašče, neka dobro razmisli o svom postupku. Jer ne postoje samo ovozemaljski zakoni, već i Božji, koji su  mnogo pravedniji. Bog je spor ali dostižan čak i za „nedodirive“.

Nađa Andrejević Keleris