Предавање др Игора Вукадиновића „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)” 16. априла у САНУ
10/04/2025Последње предавање из циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)”, одржаће др Игор Вукадиновић, у среду, 16. априла, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
У предавању ће бити анализирани различити аспекти историје Косова и Метохије у Југославији под комунистичком влашћу. Формирање аутономије Косова и Метохије у Србији након Другог светског рата представљало је крупан политички преседан, који је одступао од праксе суседних земаља у сличним ситуацијама. Овај потез, праћен осталим мерама попут амнестије албанских квислинга из времена рата, одузимања имовине међуратним српским насељеницима и њиховог исељавања са Косова и Метохије ослабили су положај Србије у новоформираној федеративној Југославији.
Процеси започети након Другог светског рата додатно су интензивирани крајем педесетих година, када је југословенски државни врх иницирао процес даљег политичког и економског и јачања аутономије. Политичка кампања након смене Александра Ранковића 1966. године и уставне реформе 1968–1974. године дефинитивно су аутономију покрајине претворили у форму албанске државности Југославији. Србија је изгубила могућност да самостално уређује питање положаја покрајина у свом саставу, чиме се нашла у неравноправној позицији у односу на остале републике у Југославији. Друга последица новоуспостављеног поретка било је масовно исељавање српског становништва из покрајине. Коришћење аутономије Косова као средства за слабљење Србије испољило се у пуном интензитету осамдесетих година, када су покушаји српског руководства да заустави процес исељавања и обнови део републичких надлежности у аутономним покрајинама наишли на снажан отпор. Дестабилизација и проблеми на Косову одлучујуће су утицали на немогућност Србије да спречи распад Југославије или макар ублажи његове размере и последице.
Игор Вукадиновић запослен је као научни сарадник на Балканолошком институту САНУ. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Његово поље интересовања су историја Југославије и савремена српска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе. За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за 2021. годину.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/
