Položaj žene u društvu i dalje je podređen

Piše: Ranka Čičak

Prva asocijacija na nju je harizmatična, samouverena žena, koja vlada estetikom i lepotom. Iskrenost je neizostavni deo njenog karaktera, a svaka pobeda besmislena ako nije postignuta časnim putem. Prevara, laž ili prečica do uspeha za nju su neprihvatljivi. Iako nerado govori za medije, moja je privelegija da me ne odbija. Znajući da su joj omiljene ruže i knjige donela sam joj za Dan žena i jedno i drugo. Rada Komazec, direktorica, urednica, novinarka… jedine srpske novinsko izdavačke kuće na Kosovu i Metohiji „Panorama“-Jedinstvo.

Iako sam vam obećala da nećemo pričati o politici, nemoguće je da vas kao vrsnu novinarku i velikog poznavaoca političkih prilika u zemlji i regionu ne upitam kako gledate na dešavanja u našoj zemlji?

Svaki čovek treba da ima kritički stav, ali sam zaprepašćena stepenom ostrašćenosti, mržnjom, uvredama, psovkama koje ljudi upućuju drugim ljudima koji ne misle kao oni. Situacija je šizofrena.

Neistomišljenici, po pitanju političkih stavova, napadaju se i dehumanizuju na najružniji mogući način, a sa društvenih mreža, koje su do skora bile „bojno polje“, nasilje se seli u Skupštinu među narodne poslanike, koji treba da budu oličenje pristojnosti i primer građanima.

Vladika Nikolaj je rekao: “Ako obuzdaš jezik, učinićeš veći podvig nego da celog života postiš na hlebu i vodi.“

Jezik je postao izvor zla, izvor mržnje, izvor velikih iskušenja i podela. Ako smo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i gledište drugoga. Ne moramo ga usvajati ali dovoljno je da ga shvatimo. Svi punoletni građani Srbije imaju pravo na proteste u okviru zakona i Ustava. Kada se pređe granica normalnosti, a krše zakoni i Ustav treba da reaguje država onako kako reaguje u svim demokratskim zemljama Evrope i sveta – Francuske, Nemačke, Belgije SAD… Nezadovoljstvo sopstvenim životom, impulsivna priroda i nesposobnost suočavanja sa svojim nedostacima kao i odsustvo tolerancije vode u mržnju, konflikte i urušavanje ljudskosti.

Usredsredimo se na stvaranje zdravih odnosa i razmišljanja o tome kako možemo zajedno da radimo na izgradnji boljeg društva. Treba mnogo više da razmišljamo o svojim postupcima i shvatimo da moramo da preuzmemo odgovornost za svoja činjenja te da vodimo život sa jasnim pravilima i moralnim načelima. Sve ono što mi ne želimo da nama neko učini ne činimo drugima. Kultura dijaloga je izgubljena, a civilizovani ljudi razgovorom dolaze do rešenja. Postali smo isključivi i sebični. Celog života nas prate izazovi, ali je važno održati balans i oprez u komunikaciji jer nesporazumi, galama, jednostrano gledanje i tumačenje stvari bez argumentacije vode u napetosti i sukobe. U vreme Vaskršnjeg posta samo osobe koje su se odrodile od Boga mogu izazivati i najavljivati haos protiv drugog čoveka, koji drugačije misli. Praštanje nije samo čin već izraz unutrašnje snage i velikodušnost. U mladosti čovek misli da je najpametniji. Nije baš tako, iskustvo i godine nam donose mudrost i strpljenje. Makar bi trebalo tako da bude. Suočavanje sa izazovima zahteva snagu, odlučnost i nepokolebljiv duh. Okrenimo se veri u Boga u čoveka, u ljubav i mir, a izbacimo iz srca mržnju, sujetu, želju za sukobima jer to nije ni hrišćanski ni ljudski .

U kojoj meri će se sve ovo odraziti na ekonomiju zemlje?

Imamo globalnu krizu recesije i stagnacije, a istovremeno visoku inflaciju i nizak stepen aktivnosti. Ne znamo šta će da bude sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije koje su trenutno odložene za 30 dana. Trgovinske mere izazivaju kontramere i posle toga spiralu koja je neuhvatljiva. Dakle, imamo globalnu krizu i imamo lokalnu političku krizu koja je inicirana stavovima određenog dela političke klase da Srbija stane i sve se zaustavi. Zaustavljanje ekonomije ima ogromne troškove – izgubljeni državni prihod, izgubljenu šansu kroz strane direktne investicije, a samim tim zaustavljanje razvoja Srbije. Ova destabilizirajuća situacija stvara jako negativan uticaj na ekonomiju države. Jer, ako država gubi strane direktne investicije i poreski prihod zbog pada privredne aktivnosti s jedne strane i ako mora da podnese troškove medijacije socijalnih tenzija rastom plata i troškova to povlači inflatornu spiralu i donosi veliku štetu srpskoj ekonomiji. Ekonomija je život i treba da bude iznad politike i političkih manipulacija.

Da se vratimo pravima žena. Prošlo je 106 godina od prvog obeležavanja Dana žena i može li se danas reći da su ravnopravne sa muškarcima?

Problem nejednakosti polova prisutan je od nastanka civilizacije. Slobodno se može reći da su žene smatrane manje vrednim i sa time su diskriminisane kroz istoriju. Kontinuirana borba za ravnopravnost žena i muškaraca traje čitav ljudski vek. Svuda oko nas su prisutni stereotipi o ženama i u društvu i u kulturi.

Stereotipizacija postaje problematična kada se koristi kao sredstvo degradiranja i diskriminaciju žena. Ukidanje negativnih rodnih stereotipa je od suštinskog značaja za postizanje rodne ravnopravnosti. Osobine kao što su snaga, moć, hrabrost pripisuju se muškarcima , a žene se vezuju za porodicu i kućne poslove ili je fokus na njihovom izgledu. Žene sa naših prostora često same sebe stavljaju u podređen položaj u odnosu na muškarce. One su podređene i u svetu rada jer su njihove zarade manje u odnosu na muške kolege i teže napreduju. Iako su odgovornije i vrednije od muškaraca na njih se gleda kao manje sposobne.

Muškarci su i dalje na vodećim položajima i političkim funkcijama, što znači da nemaju isti uticaj na oblikovanje društveno -ekonomskog razvoja. Naravno, najveći problem je, svakako, nasilje nad ženama , a neke žene još uvek nisu ni svesne da postoje mehanizmi koji mogu da ih zaštite.

Koje osobine krase žene, a muškarcima manjkaju?

Žene su i mentalno i emocionalno jače od muškarca. Sposobne su da prebrode čak i najteže emocionalne oluje. One moraju da se dokazuju na poslu, da budu domaćice i majke, a istovremeno da ne zanemaruju svoj izgled. Ne kaže se uzalud: „Tri stuba kuće drži žena, a četvrti muž“. Žene imaju sposobnost da zadrže optimizam i veru u sebe u najtežim situacijama. Imaju oštar um i tendenciju da dubokoumno razmišljaju i analiziraju ljude i stanja oko sebe i bolje razumeju tuđe emocije. Uzdaju se u sopstvene napore, mogućnosti i sposobnosti. Ja bih rekla da su hrabrije i odvažnije i nemaju problem da kažu što misle, a sposobne su su da savladaju sve prepreke za sreću svoje porodice. Žene imaju više empatije, spremnije su da se žrtvuju za druge i imaju pragmatičniji pristup životu za razliku od muškaraca. Takođe, žene uspevaju da održe unutrašnju ravnotežu čak i u najtežim situacijama i to ih čini podrškom za ljude oko sebe.

Da budemo krajnje iskreni ni tipologija žena nije ista. Kako biste ih podelili?

Nezahvalno je generalizovati vrste žena. Posebno je teško da žena deli kvalifikacije nekim drugim ženama, budući da svaka žena ima određene slabosti kao i mane i vrline. Međutim, kroz praksu i život je utvrđeno da, ipak, postoje određeni tipovi žena, nezavisno da li je to odnos prema porodici, poslu, muškarcima, moralu, ljubavi, sreći, uspehu, istini… Postoje samouverene žene koje čvrsto stoje na zemlji, imaju svoj stav, samosvesne i brižne, vredne, obrazovane, borbene i verne istini i one druge koje se služe manipulacijama, neistinama, prečicama i sve u životu dobijaju na volšeban način. Iako u prvi mah deluje da je drugom tipu žena lakše, ipak je to teži put i oličenje njihove slabosti. One u „uspeh“, bilo koje vrste, moraju da ulože i dušu i telo i lažne osmehe, za razliku od žena koje ulažu svoje znanje, obrazovanje, jednostavnost i prirodnost. Pitanje je kako se oseća sama sa sobom žena koja poseduje lažnu diplomu, nezasluženu nagradu, neopravdano napredovanje…

Koliko god ubeđivala sebe i okolinu da to zaslužuje, verujem da je uvek u grču i strahu. Na kraju dana i sama spozna da se služi nečasnim radnjama kako bi ostvarila cilj. Isto tako, ne znači da je ovaj tip žena baš u svim segmentima života neispravan i negativan. Sve je individualno i karakter mnogo govori o ženama. Najveći broj žena pripada grupi koja je snažna, vredna, fokusirana na ispravne stvari i sposobna da se u životu nosi sa najsloženijim problemima.

Pošto ste u sferi književnosti u kojoj meri se položaj žene u društvu pretače u književnost i koje biste ženske likove izdvojili?

Podređenost žena iz života prenenosi se i u literaturu jer literatura slika život. Ipak, žene su služile kao vrelo nepresušne inspiracije za mnoge autore. Nekada, osoba rođena kao žena po rođenju je kodirala u sebe neke društveno prihvatljive zadatke, obaveze i norme koje je trebalo do kraja života negovati i razvijati. Od starog veka preko srednjeg veka, novog veka i savremenog doba društveni položaj žene je težak i kompleksan. Ako posmatramo likove žena u literaturi one moraju biti smerne, čedne, dobre majke, dobre i visokomoralne supruge ili će služiti za osudu i podsmeh društva . To je nekako lajtmotiv ženskih likova u literaturi. Čak ako je i tragičar žena, ona je kriva za svoju tragediju.

Epski kontekst najčešće odražava realnu poziciju žene i okvire u kojima se stvaraju izuzetni, veliki i svevremeni likovi epskih junakinja. Precizne pozicije junakinja u epskim pesmama znači otkrivanje smisla njenih reči i dejstva koji su refleks pravila tradicionalne kulture.

Noseći u sebi mnoge osobine nesvojstvene muškom svetu , ženski likovi otkrivaju koliko moći , znanja, snage i hrabrosti pripada ženskom načelu. Narodni pevač najjaču odbranu patrijarhalnog ustrojstva poverava ženskim likovima i ja bih rekla da je, upravo, lik žene najpozitivnije opevan u narodnim pesmama, iako su žena tog doba, takođe, bile u podređenom položaju.

Najupečatljiviji lik za mene kao čitaoca je lik Ane Karenjine. Pripovedač je na početku romana u pozitivnom kontekstu približava čitalačkoj publici . Tolstoj je Anu kreirao tako da možemo pronaći opravdanje u njenoj sebičnosti, koja je u najgorem izdanju izašla na videlo. Osećaji koje je imala prema suprugu i napadi bili su kao odbrana. Satkana je od niza suprotnosti koje karakterišu raskol njene ličnosti od smerne i dostojanstvene žene, požrtvovane majke, voljene supruge, devojčice koja čezne za ljubavlju, zavodnice koja pleni lepotom do grešnice koja se pokorava nedozvoljenim željama Ona se na momente prikazuje kao ideal savršene žene , a na momente kao bludnica koja se povinuje potrebama sopstvenog tela, napuštajući čak i rođeno dete da bi otišla sa ljubavnikom Vronskim. Ana je lik u kojemu primećujemo najveće razlike u ponašanju i najveće promene. Lične želje i potreba da živi punim plućima u sukobu su sa društvenim pravilima koji dovode junakinju na ivicu ludila. Ana je na neki način simbol neverstva, nesrećne ljubavi i samoubistva. Lik Šeherzade u „Hiljadu i jednoj noći“ je zanimljiv i prikazuje veliku moć žene da veštim mentalnim igrama utiče na muškarca Interesantni su i ženski likovi u romanima Bore Stankovića koji postaju tragični likovi svoje sudbine. Pripovedač Kovačić u romanu „U registraturi“ išao je ispred svog vremena opisujući lik Laure koji je u svemu kontraverzan i negativan. Ako uzmemo celokupno literarno stvaralaštvo kroz vekove u najvećem delu žene su negativnije su opisane od muških likova ili su heroine koje su u stalnoj borbi i dokazivanju da su dobre i plemenite ili požuda muškarcima.

Da pišete knjigu o muško – ženskim odnosima koga biste pozitivnije opisali ?

Ljubav je izvor nadahnuća i neuništiva sila i težila bih pozitivnim likovima. Protogoniskinje bi imale nešto što pleni čitaoce, snažan karakter i karakteristike koje očaravaju. Preplitale bi se slike savremenog i konzervativnog i koliko god bi želela da ženu podignem na pijadestal, tu je muškarac kao najznačajniji lik pored nje u ulozi supruga, sina ili oca. Pisala bih o ženama o njihovim borbama, prikazujući žensku snagu, upornost i izdržljivost, ali i onu nežniju romantičarsku stranu o snazi ženske ljubavi prema porodici prema voljenoj osobi, o lekovitosti iskrenog ljudskog kontakta i razumevanja. Priče bi bile autentične i inspirativne sa puno stilskih figura, sa laganim i pitkim načinom pisanja da drži pažnju čitalaca do kraja. Naravno, likovi bi mi bili vedrog duha sa umerenim humorom. Pošto svaki pripovedač u dela ubacuje i dozu ličnog, ja bih negde ubacila istiniti događaj od pre nekoliko godina. Imala sam visoku temperaturu i muž mi je kuvao supu. Nikada pre nije kuvao i umesto celera stavio je cveklu u supu. Dakle, krive su u dobroj meri majke i supruge za odnos muškaraca prema ženama.

Da li vam se dopada knjiga „Jedina žena za stolom“?

Hvala, knjiga je sjajna i može se čitati više puta. Mari Benedikt slika blistav portret žene koja je svesna čudesne moći svoje lepote, ali čezne da bude priznata zbog svog britkog intelekta. Knjiga je protkana temama od kojih su mnoge relevantne i danas, naročito kada je reč o učešću žena u svetu muškaraca. Interesantno štivo o snazi žene koja je par puta iznova stvarala sebe, što nije strano ženama na našim prostorima, koje su silom politike postajale snažnije i stvarale život ispočetka.