Светски дан штедње – дуже од деценије динарска штедња исплативија од девизне

Фото: nbs.rs

И овогодишњи Светски дан штедње (31. октобар) дочекујемо уз рекордне нивое динарске и девизне штедње. Добри макроекономски показатељи који се, пре свега, огледају у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру, допринели су да динарска штедња становништва током ове године порасте за 37,0 милијарди динара или 26,8%, достижући ниво од око 175,0 милијарди динара крајем октобра. Више криза на светском нивоу које су се у протеклом периоду надовезивале једна на другу, подсећају нас колико је важно штедети.

Штедња као концепт, односно принцип одлагања садашње потрошње за будуће периоде, важна је са становишта како појединца, тако и друштва у целини. Сви економски чиниоци у земљи, кроз побољшање макроекономских показатеља, одржање стабилности домаћег финансијског система, подизање извесности пословања и побољшање услова живота настоје да повећају доходак становништва, односно потенцијал за штедњу. Са економског аспекта, штедња је изузетно битна и као основ кредитне активности и потенцијала банкарског сектора, што представља један од покретача инвестиционе активности и даљег развоја економије.

У последњих дванаест година штедња становништва у домаћој валути је порасла готово десет пута, тачније за 155,9 милијарди динара.

Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са 1,8 милијарди динара, колико су износили у септембру 2012. године, на 32,1 милијарду динара, у септембру ове године. У посматраном периоду, и девизна штедња је расла, иако нешто споријом динамиком у односу на динарску штедњу – повећана је готово 90%, са 7,9 милијарди евра (септембар 2012. године) на 15,1 милијарду евра (септембар 2024. године).

Инфлација у Србији је на опадајућој путањи од априла прошле године, а од маја ове године се креће унутар циљног распона Народне банке Србије (3±1,5%). У септембру 2024. је износила 4,2% међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године.

У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, динар је наставио стабилно кретање према евру и током 2024. године. Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 1,7 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на рекордан ниво од преко 28 милијарди евра. Тај ниво девизних резерви покрива преко седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.

Почетком октобра, агенција Standard & Poor’s повећала je кредитни рејтинг Србије на ниво BBB-, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Као главни аргумент за такву одлуку наглашени су снажан и отпоран економски раст, значајно повећане девизне резерве, уз смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, као и одговорно вођење монетарне и фискалне политике. Уз то, агенција је истакла да ће изгледи привредног раста Србије остати позитивни у наредном периоду, чему ће допринети опоравак личне потрошње, успоравање инфлације, одрживи раст зарада и постепено ублажавање монетарних услова.

Уочи Светског дана штедње припремљена је редовна анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2024. године, која изнова потврђује да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима него у еврима.

Осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15%, већој исплативости штедње у динарима у односу на штедњу у еврима је допринела достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у претходним годинама, а нарочито у условима различитих глобалних криза, када су адекватне и благовремено донете мере монетарне и фискалне политике имале најважнију улогу.

У протеклих дванаест година штедњa у динарима, орочена на период од годину дана (без занављања), била је исплативијa у чак 99% посматраних годишњих потпериода. Штедиша који би од септембра 2023. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2024. добио би 2.037 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.

Орочена динарска штедња на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у 91% посматраних тромесечних потпериода, а штедња у домаћој валути орочена на две године је била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.

Другим речима, резултати анализа потврђују да је у прошлих дванаест година било исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року.

Интензиван раст динарске штедње у претходних дванаест година утицао је и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, тако да је он више него удвостручен и у септембру 2024. године износи 44,2% (у септембру 2012. године – 18,8%).

С обзиром на то да унапређење динаризације финансијског система представља један од важних заједничких циљева Народне банке Србије и Владе Републике Србије, Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да прати и указује на предности штедње у домаћој валути.