Спроведене најважније реформе у борби против сиве економије

Фото: Танјуг/Немања Јовановић

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је у протеклој деценији Србија испунила више од 70 одсто дефинисаних циљева, а спроведено је и десет најважнијих реформи у борби против сиве економије.

Мали је председавајући Координационог тела за сузбијање сиве економије, а поводом обележавања десет година заједничке борбе против сиве економије нагласио је да је захваљујући спровођењу тих реформи, од земље која је била пред банкротом, Србија стигла до земље која је стабилна, остварује економски успех, који потврђује кроз високе стопе раста, макроекономску стабилност и, на крају, добијањем инвестиционог рејтинга.

Он је набројао најзначајније реформе, међу којима су – е-фискализација, е-фактуре, Закон о инспекцијском надзору, Закон о јавним набавкама, безготовинско плаћање, реформа паушалног опорезивања, Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди, лакши долазак до ПИБ-а при регистрацији у АПР и ослобођање плаћања фирмарине за мала и микро предузећа, константно смањење пореског оптерећења зарада и покретање портала е-Порези, на ком привреда све пореске пријаве подноси електронским путем.

Мали је истакао да су ту борбу започели Влада Србије и председник Александар Вучић, док је био председник Владе, уз честитке свима који су били део реформи и борбе да се Србија уреди.

Министар је рекао да је Србија данас друга највећа растућа економија у Европи, са рекордно ниском незапосленошћу. Како је навео, Србија бележи рекордан ниво страних директних инвестиција, 2027. године биће домаћин Експа, највеће светске манифестације и први пут у историји наша земља добила је инвестициони рејтинг.

Он је поручио да Србија има јасан циљ да 2027. године има просечну плату од 1.400 евра, просечну пензију од 650 евра и да минимална зарада расте до нивоа од такође 650 евра.

То су циљеви за само две и по године, са којима смо изашли пред грађане Србије и које ћемо сигурно и испунити, рекао је Мали.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић истакла је да је током ове деценије много постигнуто, не само у смислу конкретних резултата и реформи него и у погледу јачања пореског морала, ставова и свести грађана.

Када смо почели ову борбу оснивањем Савеза за фер конкуренцију, сива економија је била готово на нивоу 30 одсто нашег БДП-а. То је отежавало конкуретност наше привреде али и финансије и буџет, истакла је Јовановићева.

Она је подсетила да су убрзо након што је поднета иницијатива формирани Координационо тело и стручна група, коју су чиниле институције и привреда које су сарађивале на изради првог Националног програма за сузбијање сиве економије, усвојеног 2019. године.

Након што је на састанку једногласно усвојен Извештај о раду потписан је Споразума о сарадњи на сузбијању нелегалне трговине. Споразум су потписали министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић и председник Савеза за фер конкуренцију Зоран Даљевић.

Састанку Координационог тела за сузбијање сиве економије присуствовали су министар спољне и унутрашње трговине и заменик председника Координационог тела за сузбијање сиве економије Томислав Момировић, министарка привреде Адријана Месаровић, министарка правде Маја Поповић, министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић, министар туризма и омладине Хусеин Мемић, председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Зоран Даљевић.