Ребаланс буџета за бржи привредни раст Србије

Фото: Танјуг/Раде Прелић

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали представио је данас у Скупштини Србије Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2024. годину, као и још четири законска предлога из надлежности Министарства финансија.

Мали је, обраћајући се посланицима, истакао да је држава стабилна, да имамо високе стопе раста, да хоћемо да наставимо и убрзамо раст и да је то кључ предложеног ребаланса.

За првих осам месеци имамо 132,5 милијарди динара веће приходе и хоћемо да их распоредимо тамо где је напотребније, уз додатне инвестиције, како бисмо убрзали раст, рекао је Мали и додао да укупни приходи предвиђени ребалансом износе 2.173,3 милијарде динара, што је за 6,5 одсто више у односу на износ прихода предвиђен иницијалним буџетом за ову годину.

Мали је поручио да што више Србија расте, већи је и БДП, а циљ је да се достигне 100 милијарди евра БДП-а 2027. године, оценивши да је Србија на добром путу захваљујући одговорној економској политици, да резултати показују да је у првих шест месеци ове године била друга најбрже растућа економија у Европи.

Он је навео да ребаланс предвиђа додатних 18 милијарди динара за пољопривреду, чиме ће буџет тог сектора достићи 7,3 одсто укупног буџета, односно 136,7 милијарди.

Навео је и да је предвиђено повећање за област социјалне заштите, и то 25,6 милијарди динара, што је новац који је намењен за подизање наталитета и подразумева већа новчана издвајања за родитељски додатак за децу рођену од 1. јануара ове године, а новац ће бити исплаћен одмах након усвајања ребаланса.

Додао је и да се у предлогу ребаланса налази додатних 28,7 милијарди динара за улагања у здравствени сектор, те додатни новац за просвету у износу од 12 милијарди динара, више новца за науку, за културу, за сектор одбране.

Мали је истакао да је предвиђено и додатних 111 милијарди динара за капиталне инвестиције чиме ће оне, како је истакао, достићи 706 милијарди динара, што је 7,9 одсто БДП-а.

Мали је истакао да Србија има у плану 323 пројекта у оквиру Програма „Скок у будућност – Србија 2027“.

Он је додао и да се Србија на прави начин носи са изазовима, те да се ребалансом жели да убрза раст и оствари циљ да до 2027. године у којој ће Србија бити домаћин ЕКСПА, просечне плате износе 1.400 евра, а пензије и минимална зарада 650 евра.

Говорећи о макроекономским показатељима, Мали је поручио да су се ове године у Србију слиле 3,2 милијарде евра страних директних инвестиција, те подсетио да је прошле године убележено рекордних 4,5 милијарди евра СДИ.

Србија, према његовим речима, има више од 28 милијарди евра девизних резерви, више од 46 тона злата, те 695 милијарди динара на рачунима трезора у овом тренутку, да никада већи број људи у Србији није радио, паралелно са рекордно ниском стопом незапослености.

Подсетио је и да ће минимална зарада у Србији од 1. јануара износити 457 евра, што је раст од 13,7 одсто, а након овогодишњег повећања од 17,8 одсто, као и да смо први пут скоро изједначили минималну зараду и минималну потрошачку корпу.

Мали је навео и да је просечна зарада у јуну ове године износила 818 евра, да се у децембру очекује да достигне 920 евра, као и да смо у динамици да до краја наредне године буде изнад 1.000 евра, а до краја 2027. и 1.400 евра.

Мали је поручио и да су просечне пензије у овом тренутку 390 евра, а да ће након повећања од 10,9 одсто у децембру скочити на просечних 435 евра. Циљ је, како је рекао, да до краја 2027. године просечне пензије износе 650 евра.

И у наредном периоду, истакао је Мали, приоритет остаје побољшање квалитета живота грађана, кроз раст њихових примања, али и кроз наставак великог инвестиционог таласа који смо започели, а који је предвиђен програмом “Скок у будућност – Србија 2027”.

Пред народним посланицима налази се и Предлог закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између Влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији, а којим се предвиђају три нова пројекта – развој вештачке интелигенције, развој инфраструктуре и управљање отпадним водама у Великом Селу, као и модернизација електроенергетског система кроз развој нових обновљивих извора енергије и средстава за складиштење у Републици Србији.

Ту су и Предлог закона о потврђивању ревидиране ПЕМ Конвеције, што има економски значај за нашу привреду у погледу конкурентности и изједначавања услова за пословање на међународном тржишту, и две ратификације из области енергетике, које се односе на набавку и замену класичних бројила савременим електронским бројилима, као и на коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, повећање енергетске ефикасности и побољшање квалитета ваздуха, а тиме и заштиту животне средине.