Владимир Пиштало лауреат „Прозарта 2024“

Награду „Прозарт“, коју Међународни литерарни фестивал „ПРО-ЗА Балкан“ већ 12. пут додељује истакнутом аутору за ауторски допринос развоју књижевности на Балкану, ове године припала је српском писцу Владимиру Пишталу. Награда ће му бити уручена лично, на свечаном затварању фестивала, у Даут-пашином хамаму у Скопљу, 17. септембра.

Реч је о писцу који је обележио еволуцију и достигнућа савремене српске прозе крајем 20. и почетком 21. века, како се наводи у образложењу за доделу награде.

„Оно што фасцинира сваког посвећеног читаоца Пишталове прозе јесте веома редак спој изграђеног стила и експериментаторског нагона: он као шетач кроз простор и време веома пажљиво бележи детаље живота, а с друге стране испитује форму писања. Отуда награда „Прозарт“ сасвим заслужено и праведно припада једном од великих балканских мајстора и иницијатора стварања врхунске прозе на овим просторима“, наводи се у образложењу за доделу „Прозарта“.

Председник жирија за доделу награде је проф. др Ермис Лафазановски, а чланови су проф. др Александар Прокопиев и Дејан Трајкоски.
Владимир Пиштало је рођен у Сарајеву 1960. године. Одрастао је у Мостару, Краљеву и Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је право у Београду и Сарајеву. Докторирао је на светској и америчкој историји на Универзитету у Њу Хемпширу у САД. Био је окружен књигама још пре него што се родио. Његова мајка је радила у библиотеци и са послом отишла право у болницу да се породи. Његов отац је био библиотекар у Народној библиотеци у Босни. Тренутно је директор Народне библиотеке Србије. Као писац, он је заинтересован за психологију појединаца и градова.

Он прича причу о историји језика поезије. Ако његова проза не садржи два зачина – поезију и хумор – он не би био заинтересован да је пише.

Пиштало верује да нам добро уочени и оштро изражени детаљи обезбеђују портал ка другом свету.
Пиштало је објавио своју прву причу у часопису још када је имао 18 година, а прву књигу са 21. Као студент основао је књижевну групу „Београдска мануфактура снова“. Објавио је 14 књига прозе, од поетске прозе до романа – „Сликовница“, „Ноћи“, „Манифести“, „Крај века“, „Корто Maлтезе“, „Витраж у сећању“, „Александрида“, „Приче из целог света“, „Миленијум у Београду“, „Тесла, портрет међу маскама“, „Венеција“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Значење Џокера“ и „Песма о три света“. Његове приче су уврштене у све веће антологије српске прозе. Његова књига „Тесла, портрет међу маскама“ је преведена на 20 језика, а роман „Миленијум у Београду“ на десет.

Истакнути сарајевски критичар је једном приликом изјавио да: „Пиштало зна све. Он је песник који размишља, способан да исприча добру причу“. Жан Кристоф Бусон из „Фигара“ назвао је Пиштала „уметником са ретким књижевним даром“, док Рене де Чекати из „Ле Монда“ тврди да нам је Пиштало дао: „уникатан српски глас, звучан и урбан и нов…“

Чекати је такође додао да смо „срећни што смо нашли толико пажљивог дубоко образованог приповедача са ироничном нотом, који на јединствен, често халуцинаторни начин, описује последњу деценију 20. века у граду са којим се он поистовећује: Београд, то сам ја!“

Пиштало је добио награду „Милош Ђурић“ за превод песама Чарлса Симића. Његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ је награђен књижевном наградом НИН за најбољи роман, што је најпрестижнија књижевна награда у Србији. Добио је и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотекама Србије 2009. године, као и награде “Меша Селимовић” и “Бора Станковић”.

Делови његовог романа о Тесли су укључени у школски програм за средње школе у Србији. Роман „Миленијум у Београду“ био је финалиста за Prix Femina за најбољи преведени роман у Француској међу 700 романа 2008. године.

Пиштало и даље верује да „реалност је у ствари руда из које, када се испере, добијамо снове“.

Осим Пиштала, гости на 12. издању фестивала биће познати хрватски новинар и писац Борис Дежуловић, Рене Карабаш из Бугарске, Мајк Дауни из Велике Британије, Ненад Шапоња из Србије, Мајда Корен из Словеније и домаћи представници Виолета Танчева-Златева и Звездан Георгиевски.

У оквиру ПРО-ЗА Балкана, ове године се одржава 11. програм „Skopje fellowship“, који се реализује у сарадњи са КУД Содобност из Словеније, а кофинансиран је програмом „Креативна Европа“ Европске уније.

Организатор фестивала „ПРО-ЗА Балкан“ је издавачка кућа „Прозарт медија“ из Скопља.

Подржаваоци „ПРО-ЗА Балкана“ су: Министарство културе и туризма, „Традуки“, Амбасада Србије, Културно-информативни центар Бугарске у Скопљу, КУД Содобност, Француски институт у Скопљу, Кинотека, Амбасада Грчке, библиотека „Браћа Миладиновци“, Стоби Винарија, СПОНА, Умно.мк и Метрика Култура.