Деманти Министарства рударства и енергетике

Министарство рударства и енергетике демантује неистините тврдње од стране др Драгане Ђорђевић, на протесту против рударења литијума и бора у Ваљеву, да Србија треба да се сачува од рудника, ниске рудне ренте, јефтине радне снаге и да су рудници најпогубнији по животну средину.

Поставља се питање са којим циљем др Драгана Ђорђевић и одређени појединци свакодневно износе тврдње да је рударство погубно по грађане наше земље. Рударство је дубоко укорењено у историјску свест нашег народа, још од средњег века. Данас је рударство важан ослонац економског развоја и енергетске сигурности Србије и тренутно је више од 30.000 радника запослено у рударској производњи, док овај сектор издржава више од 100.000 чланова породица. Плате у рударском сектору су значајно изнад републичког просека што јасно говори у прилог томе да запослени у овом сектору никако нису и не могу бити јефтина радна снага.

Рудна рента у Србији за металичне сировине није ниска, иако тако погрешно тврди др Драгана Ђорђевић. Висина накнаде у Републици Србији у делу метала је међу вишим у свету, износи пет одсто од прихода или нето прихода топионице када постоји даља прерада, и регулисана је Законом о накнадама за коришћење јавних добара. Између осталих, можемо се поредити са развијеним рударским земалјама као што су Јапан, Аустралија, Бразил, Русија, Кина, Индонезија што није тешко утврдити.

Као што смо више пута навели пут од истраживања, проналаска лежишта, његове верификације, а онда и исходовања неопходних дозвола за експлоатацију је вишедеценијски и строго контролисан процес од стране државе. Већ у првом кораку да би се исходовало одобрење за истраживање, потребно је прибавити услове Завода за заштиту природе и Завода за заштиту споменика културе. Тим условима се дефинишу ограничења под којим се могу вршити истраживања и уопште да ли се могу вршити. Ако вишегодишња истраживања резултирају проналаском лежишта, спроводи се поступак верификације резерви минералних сировина. Уколико се инвеститор одлучи за исходовање неопходних одобрења за вршење експлоатације, потребно је да изради инвестиционо-техничку документацију и прибави читав низ мишљења и услова, као и сагласности других републичких органа, а пре свега оних који се односе на заштиту животне средине, водопривреде, у погледу усаглашености са просторно планском документацијом, против пожарне заштите, културног наслеђа и др. Тек након обраде претходно наведне документације и аката, и уколико су испуњени сви услови може се одобрити вршење експлоатације.

Поставља се питање због чега др Драгана Ђорђевић, као „најстручнија“ међу учесницима протеста, износи паушалне и неистините тврдње против пројекта „Јадар“, ако је већ познато да је радила годину дана у Министарству рударства и енергетике на теми литијума. Зашто тада није нешто рекла или изменила и зашто тада није покушала да побољша пројекат, ако је увидела неке недостатке? Толико о њеном професионализму и интегритету. Чак су професори Машинског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду предали допис научном часопису „Nature – Scientific Reports“ у коме траже исправку или повлачење рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ др Драгане Ђорђевић и сарадника због великог броја недостатака, недоследно примењене научне методологије и манипулација чињеницама и референцама на основу којих аутори извлаче погрешне и научно неутемељене закључке. Једна од најочитијих ствари која се у раду погрешно наводи је да површина коју би пројекат заузео износи између 2.031 и 2.431 хектара. Међутим, јавно доступни подаци показују да централно подручје пројекта „Јадар“ с рудником и постројењем за прераду обухвата свега 220 хектара, а са депонијом чврстог, а не течног отпада у долини Штавице укупно 388 хектара.

Министарство рударства и енергетике још једном апелује на све у јавном простору, активисте, политичаре, стручњаке и медије да не шире неистине о рударским активностима.