Дигитализација катастра гарантује правну сигурност власништва над непокретностима

Фото: Небојша Димић

Увођењем катастра непокретности, земљишне књиге су постале превазиђен алат за евиденцију непокретности и права на њима. Мање од трећине територије Србије било је покривено овом евиденцијом, при чему се половина претварала да се обнова премера никада није ни десила.

Одлука о напуштању земљишне књиге и преласку на катастар непокретности произилази из правне несигурности и нефункционалности система земљишне књиге, као и техничке неопремљености и некомплетности система, при чему је неажурност била најмањи проблем. Успостављањем катастра непокретности, отворена су врата дигитализацији која затвара могућности за корупцију и гарантује правну сигурност власништва над непокретностима.

Непотребно заговарање превазиђеног концепта земљишних књига

Иако су у пракси превазиђене, земљишне књиге и даље имају своје заговорнике који воде битку против дигитализације из очигледне носталгије за коруптивним праксама. Такође, на појединим факултетима у Србији, и даље се изучавају ови реликти прошлих векова, а постоје и они који граде каријере на њиховој ‘славној’ прошлости.

Модерни архив као чувар традиције и сигурности за дигиталну будућност

У Архиву РГЗ-а се чувају документи стари и по неколико деценија и векова, међу којима су и земљишне књиге. Нова зграда Архива представља представља симбол посвећености очувању наше историје и наслеђа кроз модерно опремљен архивски депо.

Архив Републичког геодетског завода представља најмодернији и највећи архив у овом делу Европе – изграђен по строгим светским стандардима. Осим стандардних просторија за чување архивске документације, депо садржи специјализоване просторије за дезинфекцију и рестаурацију докумената, као и просторију за брзо замрзавање на -20 до -30 степени целзијуса, што је кључно за спашавање архивске грађе од поплава.