Почела енергетска санација 26 зграда централне власти у Београду

Фото: Емилија Јовановић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је велики пројекат у области енергетске ефикасности у зградама централне власти који је обележен почетком радова у Заводу за унапређивање образовања и васпитања у Београду.

„Обезбедили смо 40 милиона евра за енергетску санацију 26 од 56 зграда централне власти, међу којима је и Палата Србије, и ти радови би требало да буду завршени до 2027. године што ће дати ново рухо нашем граду. Уштеда енергије је нешто од чега сви имамо користи, што најбоље знају грађани који су остваривали попусте на електричну енергију, или користили субвенције да замене врата и прозоре, уграде котлове и соларне панеле“, рекла је министарка.

Пројектом „Енергетска ефикасност у зградама централне власти” планирана је енергетска санација 26 зграда централне власти, у сарадњи са Развојном банком Савета Европе (ЦЕБ) и УНДП. Министарка је захвалила партнерима из Европске Уније који су реализацију овог пројекта подржали бесповратним средствима, међу којима су Краљевина Шпанија и Словачка.

„Завод ће после санације уз све мере које се спроведу годишње штедети око 10.000 евра на рачунима, а потрошња енергије и емисије угљен-диоксида ће се преполовити. Већ на јесен ћемо имати енергетски подмлађену зграду Завода“, рекла је министарка.

Министарка је навела да су међу првим објектима који ће бити први енергетски санирани у оквиру пројекта и зграде Завода за интелектуалну својину, Дирекције за мере и драгоцене метале, Управе за пољопривредно земљиште, Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином, као и зграде Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства рударства и енергетике.

„Повећање енергетске ефикасности јавних зграда је корисно за наше здравље, животну средину и буџет, јер смањује рачуне за струју и грејање, као и емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађујућих честица. Уштеда енергије коју ћемо постићи реновирањем 26 зграда централне власти је еквивалентна, на пример, годишњој потрошњи електричне енергије свих грађана у општини Сокобања. Уколико би се реконструисали сви јавни објекти у Србији, једна термоелектрана би постала сувишна. Зато је важно наставити њихову енергетску обнову финансирањем из кредита, јавно-приватних партнерстава и јавних средстава,” рекао је стални представник УНДП-а у Србији, Јакуп Бериш.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији, рекла је:

„Енергетска ефикасност је кључна за смањење емисија које узрокују зграде. То је важан елемент у борби против климатских промена. Зато је ЕУ до сада обезбедила око 150 милиона евра бесповратних средстава за реновирање јавних зграда у Србији. Наш фокус је на зградама у образовном, здравственом и социјалном сектору. Климатске промене су стварне, утичу на све нас и Југоисточна Европа није изузетак. Због тога пројекти попут ових имају значај који превазилази само реновирање зграда, они су саставни део наше акције за климу и енергетску транзицију.“