Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња предузећа

Фото: Министарство привреде

Министарство привреде Владе Републике Србије и Републички секретаријат за јавне политике заједно са Светском банком и Делегацијом Европске уније, представили су данас, у Привредној комори Србије, 11. по реду ‚‚Истраживање 1.000 предузећа за 2023. годину“.

Истраживање, које су у периоду октобар–новембар 2023. године на узорку од 1.047 предузећа и предузетника реализовали адвокатска кућа СОГ и агенција ИПСОС, саставни је део пројекта Светске банке и Делегације Европске уније у Србији „ЕУ за боље пословно окружење – ЕУ4БЕ“, чији је циљ побољшање конкурентности српске привреде и приватног сектора.

Министар привреде Слободан Цветковић изјавио је да резултати анкете јасно указују на позитивне промене у пословању, које се превасходно односе на подстицање привредног раста.

Како је навео, концепт који имамо је добар и наставићемо са подршком малих и средњих предузећа и предузетништва, као и са дигитализацијом, што омогућава унапређење пословних процеса и обезбеђује додатне приходе за привредна субјекте.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је на представљању „Истраживање 1.000 предузећа за 2023. годину“ истакао да је веома важно шта привреда из године у годину жели да каже кроз ову Анкету која је фокусирана на мала и средња предузећа.

Чадеж је истакао да се може говорити о веома позитивним стварима које су се десиле у протеклих годину дана, као што је раст броја новонасталих компанија и предузетника.

Председник Привредне коморе Србије је нагласио да посебно охрабрују све бољи финансијски резултати пословања привреде, али да се из године у годину понављају неке ствари које могу да буду боље.

Привредницима недостаје доступност финансија, а већина микро и малих предузећа највише се финансира из сопствених средстава, дакле, имају још увек проблем да дођу до финансијских производа, поготово у последњих годину дана, указао је Чадеж.

Резултати истраживања откривају изазове са којима се суочавају микро, мала и средња предузећа и предузетници (ММСП), укључујући регулаторна оптерећења, ограничен приступ тржишту и финансијама и друга ограничења у пословању.

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара истакао је да та финансијаска институција настоји да помогне Србији да оствари више стопе раста како би прерасла у економију високог дохотка и брже се приближила ЕУ.
Према његовим речима, један од кључних аспеката подстицања раста је и снажније пословно окружење, које омогућава микро, малим и средњим предузећима да инвестирају, иновирају и шире своје активности.

Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева поручила је да су ММСП најбројнији привредни субјекти у Србији и имају виталну улогу у економском развоју земље, уз значајан допринос запошљавању, иновацијама и привредном расту.

Халачева је рекла да је анкета 1.000 предузећа користан приказ процене малих и средњих предузећа о пословном окружењу у Србији, при чему овогодишњи налази указују на веома позитивне помаке, али и на области у којима су реформе и даље потребне.

Како је најавила, Европска унија ће наставити да подржава ефикасне механизме консултација између српског јавног и приватног сектора како би се идентификовале кључне реформе пословног окружења.

Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић рекао је да неки резултати истраживања такође указују на потребу даљег развоја регулаторног оквира и елиминисање препрека за развој електронске трговине.

Момировић је истакао да Влада Србије пажљиво анализира резултате овог и сличних истраживања у настојању да понуди регулаторна решења, која ће дати снажан замах развоју овог тржишног сегмента, уз пуну правну заштиту пружалаца услуга и потрошача.

Цветковић је указао је да битан параметар, када посматрамо наше пословно окружење, да је Србија саставни део региона и Европе, констатујући да смо практично, и условно речено, саставни део Европске уније, као и да усклађујемо своју регулативу са принципима ЕУ кључних за одржив економски раст.