Раст промета музичке индустрије у Србији од 89 одсто

Фото: Влада Србије

Музичка индустрија у Србији броји готово 20.000 стално запослених у оквиру 29 различитих делатности. Само током претходне године музичка индустрија остварила је промет од 168 милиона евра, што представља пораст за чак 89 одсто у односу на ситуацију од пре пет година, показује истраживање Економског факултета у Београду „Анализа економских ефеката музичке индустрије на економију Србије“, иначе прво икада урађено истраживање ове гране креативних индустрија.

Истраживање, чији је наручилац национална платформа Србија ствара Владе Републике Србије, показује да је у последњих пет година удео бруто додате вредности (БДВ) сектора порастао за невероватних 202 одсто (са 0,05 на 0,11 одсто), док је у односу на претходну годину остварен раст БДВ од 38 одсто. Током претходне године повећан је за чак 84 одсто износ који је уплаћен по основу пореза и доприноса у односу на 2018. годину и који износи више од 6,5 милиона евра. Kада је реч о броју запослених (стално запослених 19.561) евидентан је раст од чак 33 одсто у односу на 2022. годину, док број привредних субјеката износи 5.838, од чега предузетници чине 84 одсто. Посебно је занимљиво да је особе од 30 до 49 година чине више од половине сектора (чак 55 одсто), као и да је веома уједначен број мушкараца (49 одсто) и жена (51 одсто).

Саветница за музику при платформи Србија ствара Зорица Тепић истакла је да је реализација истраживања први и неопходан корак ка дефинисању веома разуђеног музичког сектора.

Kоначно смо направи ланац индустрије, мапирали најважније учеснике и секторе кроз њихове делатности, то никада раније није урађено и због тога се музичком индустријом до сада нико није системски ни бавио, рекла је она.

Тепић је додала да ће уз помоћ овог истраживања моћи да се разуме музичка индустрија, увиде потенцијали и недостаци и системски подржи неопходно.

У питању је процес и тек треба да утврдимо ефекте индустрије које Србија има кроз промоцију и имиџ, пре свега кроз манифестације и музичаре, али направили смо први корак, закључила је саветница за музику.

Међу препорукама које се пре свега тичу унапређења и даљег развоја сектора, наводи се неопходност реализације програма подршке, развоја извоза али и правних регулатива, имплементације међународних пракси и стандарда, а пре свега подршка подстицање извоза музике, програми за развој професионалног кадра, али и подршка младим уметницима.

На бројне изазове платформа Србија ствара музику већ је одговорила подршком у реализацији уједињеног наступа српске музичке сцене на свим најважнијим европским „схоwцасе“ фестивалима („Еуросониц Нордеслаг“, „Мент“, „Пин“…), који за циљ имају подстицање развоја извоза музике и усавршавање професионалног кадра, као и реализација првог националног музичког конкурса Serbia creates The Spotlight, у оквиру којег су најбољи млади музичари из Србије одржали више од 50 наступа на 22 фестивала широм региона.

На недостатак физичког простора за извођење и вежбање добрим делом ће одговорити и будући центар креативних индустрија „Ложионица“, који ће допринети развоју локалне музичке сцене, успостављању интернационалне сарадње и промоције, као реализацију бројних едукативних програма намењен младим музичарима али и професионалцима.