Референтна каматна стопа задржана на нивоу од 6,50%

Фото: nbs.rs

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на јучерашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу осми месец заредом пре свега су определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци и актуелна средњорочна пројекција инфлације, према којој се повратак инфлације у границе циља Народне банке Србије очекује средином ове године.

Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да се приближава претпандемијским нивоима, услед слабљења трошковних притисака, попуштања застоја у ланцима снабдевања и ефеката претходног заоштравања монетарних услова централних банака. Иако су, под утицајем геополитичких тензија и проблема у транспорту робе Црвеним морем, повећане цене транспорта и други логистички трошкови, за сада није било већег утицаја на светске цене нафте, других енергената и примарних производа, као ни на инфлацију наших најважнијих трговинских партнера, делом и због ниже глобалне тражње. Ипак, према оцени Извршног одбора Народне банке Србије, због изражених геополитичких тензија неопходна је опрезност приликом доношења одлука монетарне политике. Поред тога, даља глобална фрагментација може проузроковати знатне губитке у светској производњи, укључујући и негативне ефекте на наше главне трговинске партнере. У таквим условима, смањују се и очекивања да би водеће централне банке, Систем федералних резерви и Европска централна банка, могле и пре средине године да започну са ублажавањем монетарне политике.

Инфлација у Србији је и почетком ове године наставила да се креће опадајућом путањом и, у складу с проценама из фебруарске средњорочне пројекције Народне банке Србије, у јануару је износила 6,4%. Даљем успоравању инфлације допринели су слабљење трошковних притисака и висока база код цена хране, као и ефекти претходног заоштравања монетарних услова, који су утицали и на снижавање базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на 5,9% међугодишње у јануару. У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације, њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља крајем ове године и кретање око тог нивоа у средњем року. Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.

Подаци Републичког завода за статистику потврдили су да је захваљујући инвестицијама у основна средства и приватној потрошњи остварено убрзање раста бруто домаћег производа у четвртом тромесечју 2023. на 3,8% међугодишње, што је на нивоу 2023. године резултирало реалним растом од 2,5%. Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор Народне банке Србије у овој години очекује да ће стопа раста бруто домаћег производа бити у распону 3–4%, са централном вредношћу од 3,5%. У складу с таквом проценом привредног раста за ову годину крећу се и доступни подаци на месечном нивоу. У јануару је раст индустријске производње износио 6,9% међугодишње, а наставак раста запослености и смањење незапослености, на које указују резултати Анкете о радној снази за четврто тромесечје 2023, допринели су расту реалног промета у трговини на мало од 4,1% међугодишње и повећању броја долазака домаћих туриста и њихових ноћења.

Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације. Истовремено, приликом доношења одлука пратиће се и ефекти на финансијску стабилност и бруто домаћи производ и водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. априла 2024. године.