Чланство у ЕМБЛ подигло би научни положај Србије у свету

Фото: nitra.gov.rs

Република Србија је у јуну прошле године постала потенцијални члан Европске лабораторије за молекуларну биологију (ЕМБЛ), започевши трогодишњи процес ка пуноправном чланству. Тим поводом, за српску истраживачку заједницу организован је ЕМБЛ инфо дан у Научно-технолошком парку Београд како би се научници у Србији упознали са могућностима које ЕМБЛ пружа земљама чланицама и потенцијалним чланицама, укључујући тренинге на свим нивоима образовања, научне сервисе за ЕМБЛ чланове, а посебан осврт био је и на искуствима ЕМБЛ везаним за трансфер технологија.

Потенцијално чланство Србије у ЕМБЛ-у има велики значај на више фронтова. То је стратешки корак ка приближавању наших научника водећим светским институцијама, чиме се појачава присуство Србије у међународној научној заједници. Интеграцијом са ЕМБЛ-ом, Србија добија приступ најсавременијим лабораторијама, најсавременијим технологијама и богатим научним ресурсима. Овај приступ не само да оснажује српске научнике да спроводе револуционарна истраживања, већ и побољшава квалитет и утицај њиховог рада, чиме се подиже научни положај Србије на глобалном нивоу, истакла је помоћница министарке науке, технолошког развоја и иновација Јелене Беговић у Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције Ивана Вукашиновић.

Српски научници ће имати прилике за сарадњу, размену знања и развој вештина кроз приступ широкој мрежи истраживача, студената и посетилаца ЕМБЛ-а. Штавише, учешће у ЕМБЛ програмима, као што су докторска и постдокторска обука, обогатиће научну експертизу српских истраживача, подстичући културу иновативности и изврсности у нашој научној заједници, рекла је Ивана Вукашиновић.

Присутнима се пред почетак програма обратила и директорка Центра за четврту индустријску револуцију у Србији Јелена Бојовић.

Главни фокус рада Центра за четврту индустријску револуцију је подстицање умрежавања и кооперације између научника и инстраживача у Србији и у те сврхе желимо да искористимо сарадњу са ЕМБЛ-ом, који је синоним за добру научну праксу, што на пољу легислативе, што на пољу инфраструктуре у науци. Те области су у највећем интересу за развој научне заједнице у Србији и сарадња са ЕМБЛ-ом у том контексту може да буде од изузетне користи. ЕМБЛ има чак 29 држава чланица са којима стицањем чланства можемо много непосредније да размењујемо искуства када је у питању истраживачки рад. Такође, морам да поменем БИО4 Кампус и чињеницу да ће чланство у ЕМБЛ-у да нам омогући да лакше у највећу научну инфраструктуру у нашој земљи инплементирамо одговарајућу организациону структуру и обрасце, рекла је Јелена Бојовић.
На самом крају ЕМБЛ инфо дана, присутни су имали прилику да присуствују посебној сесији – Упознај говорника, што је била прилика да се директно поприча са ЕМБЛ предавачима о начинима аплицирања, ЕМБЛ програмима, сервисима и другим потенцијалима које чланство нуди.