Министар Дачић учествовао на 55. заседању Савета УН за људска права

Фото: МСП

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић учествовао је на Сегменту на високом нивоу 55. заседања Савета УН за људска права у онлајн формату.

Обраћање министра Дачића преносимо у целости:

„Екселенције,
Даме и господо,

Промоција и заштита људских права представља камен темељац савремене цивилизације. Њихова доследна примена је кључни чинилац напретка и залог опстанка и вредности на којима се човечанство заснива.

Дубоко верујући да је то дужност сваког од нас, Република Србија је снажно посвећена заштити и промоцији људских права, као једном од темеља нашег друштва, опредељеног да живи у атмосфери толеранције и солидарности.

Нажалост, свет данас обилује примерима кршења основних људских права. За моју земљу, Републику Србију, трагедија кроз коју већ више деценија пролази део њеног становништва у Аутономној Покрајини Косово и Метохија представља посебно болан и неприхватљив пример. Наш народ на Косову и Метохији већ четврт века живи у атмосфери страха од прогона и насиља. Србима су систематски ускраћена многа основна људска права, гарантована Повељом УН и другим темељним међународним документима, укључујући право на слободу кретања, на слободно изражавање воље на изборима, право на имовину, економски развој, па чак и право на живот.

На територији наше јужне Покрајине угрожен је опстанак једног народа на његовим вековним огњиштима. Због тога никога не треба да чуди чињеницу да је у оваквим условима, повратак на Косово и Метохију за више од 200.000 лица, која су дуже од 25 година у интерном расељењу, незамислив, као и да је више од 14% преосталих Срба напустило простор Косова и Метохије и то само у протеклих годину дана.

У низу континуираних једностраних потеза Привремених институција самоуправе у Приштини, најновији је нелегална одлука о укидању промета српске валуте – динар на простору Косова и Метохије. Суштински циљ оваквих потеза потпуно је јасан – нестанак српске популације са простора Косова и Метохије.

Ова одлука суштински води ка економском исцрпљивању најрањивијих сегмената популације, чиме се отежава или комплетно спречава прилив социјалних давања и зарада, не само корисницима, већ и институцијама које се финансирају из буџета, попут болница, школа и других установа од општег значаја.

Не треба посебно подсећати да примарна одговорност за превазилажење наведеног трагичног стања и омогућавање услова за одрживи повратак, уз постизање трајног решења расељења, лежи на надлежним телима Уједињених нација и подршци кључних политичких фактора унутар међународне заједнице.

Очекујемо већу пажњу и одлучније деловање међународне заједнице према овој дуготрајној и тешкој дискриминацији и кршењу основних људских права над Србима на Косову и Метохији.

Даме и господо,

Србија придаје највећи значај промовисању стандарда људских права и јачању капацитета за њихово спровођење. То чини својим објективним и неселективним приступом, уз јачање националног законодавства и унапређење постојећих механизама. Такође, у складу са праксом активне сарадње са Саветом за људска права, Србија има отворен позив специјалним процедурама.
Подсећам и да је Србија прошле године у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа (Universal Periodic Review) у интерактивном дијалогу представила свој национални извештај. Србија је тада прихватила више од 90 одсто препорука, демонстрирајући тиме своју посвећеност њиховој реализацији.

Србија је у претходној години учинила додатне кораке којим су унапређени њени капацитети за реализацију националних циљева у погледу јачања владавине права у домену људских права.
Ово се посебно односи на питања положаја избеглица, права деце и права особа са инвалидитетом, као и на искорењивања расне и верске дискриминације и подстицања на насиље с тим у вези. Тако је започета израда Стратегије за праћење и унапређење људских права, која за полазну основу има препоруке УН механизама. Ускоро се очекује и усвајање нове Стратегије за решавање питања избеглица и интерно расељених лица за период од 2024. до 2030. године.

Даме и господо,

На крају, желим да још једном нагласим да је моја земља дубоко уверена у значај мултилатерализма и дијалог као најбољи начин решавања бројних изазова са којима се човечанство суочава у овом све компликованијем међународном окружењу. И даље непоколебљиво верујемо у систем међународног права заснован на Повељи УН.

Ценимо да је допринос сваке земље понаособ важан у овом глобалном мозаику, а Република Србија ће наставити да пружа своју подршку овим стремљењима.

Хвала на пажњи.“