Влада доделила посебно јавно признање рањеној наставници ОШ „Владислав Рибникар“

Фото: Влада Србије

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Одлуку о посебном јавном признању којом се наставници историје Основе школе „Владислав Рибникар” из Београда Татјани Стевановић, као израз подршке и поштовања за исказану личну храброст приликом рањавања у току извођења наставе у масовној пуцњави 3. маја 2023. године, додељује ово посебно јавно признање.

Иницијативу да се наставници Татјани Стевановић додели овакво признање покренула је група наставника и ученика ОШ „Владислав Рибникар”, за шта је прикупљено више од 13.000 потписа грађана. С обзиром на то да је у питању тема за коју је јавност веома заинтересована, да се ради о изузетном јединственом случају доделе јавног признања у виду доживотног месечног новчаног примања и да је предложена мера добила размере које су попримиле општи значај, Влада Србије одлучила је да прихвати ту иницијативу, која долази из система образовања и која је широко подржана међу грађанима.

Влада је констатовала да је масовна пуцњава у ОШ „Владислав Рибникар” случај који и даље потреса јавност, да захтева реакцију државе у више праваца, да је прихватање поднете иницијативе начин да се рањеној наставници олакша материјални положај након тешког рањавања и са последицама које ћe трпети до краја живота, али и прилика да се и кроз ту меру покажу солидарност и емпатија.

Идеју да рањена наставница историје добије неки вид новчане надокнаде, као додатак уз своја месечна примања, који би био трајан, до краја живота, који није преносив, али је редован и који би се исплаћивао сваког месеца и у складу са растом трошкова, подржао је и Савез самосталних синдиката Београда.

Чланови Владе донели су Уредбу о распореду и коришћењу средстава субвенционисање заштићених природних добара од националног интереса у 2024. години за шта је обезбеђено 500 милиона динара, што је највећи износ који је до сада опредељен у те сврхе.

Средствима која су опредељена за заштићена подручја суфинансирају се послови управљача, чување, одржавање и презентација заштићеног подручја, затим изградња, опремање и одржавање објеката и уређење простора за посетиоце и делатности усмерене на коришћење и унапређење стања природних ресурса, попут мониторинга природних вредности, научна и друга истраживања, реинтродукција врста и ревитализација заштићених природних добара. Заштићена подручја су најчешћи начин или алат којим се спроводи заштита природе и којим се директно штите биљне врсте, а заштитом станишта стварају предуслови за заштиту животињских врста и очување биодиверзитета.

Уредба је усвојена како би се благовремено спречиле људске активности и делатности које могу да доведу до трајног осиромашења биолошке, геолошке и предеоне разноврсности, као и поремећаји са негативним последицама у природи, што је један од основних циљева Закона о заштити природе.

Министарство је у претходним годинама настојало да повећа укупну површину територије под заштитом и у овом тренутку 99 подручја ужива заштиту на националном нивоу.