Изложба “Златно перо Београда” у Конаку кнегиње Љубице до 31. децембра

Изложба “Златно перо Београда” у Конаку кнегиње Љубице до 31. децембра

16/12/2023 Off By BERB

Година 2023. у којој УЛУПУДС обележава 70. година постојања, завршава се једном од најдуговечнијих и најзначајнијих традиционалних изложби УЛУПУДСА: Златним пером Београда.

Овогодишње 52. Златно перо Београда, уједно и 17. Међународни бијенале илустрације, кроз дијапазон стилова окупио је 122 уметника из земље и иностранства.

Илустрација је специфична грана уметности која се углавном везује за текст у књигама, часописима, новинама и другим публикацијама и најчешћа је као ликовна интерпретација текста. Њена улога је да објашњава и допуњује текст, а често се илустрација књиге и њено обликовање стапају у јединствен уметнички израз. Илустрације неретко говоре убедљивије, једноставније, занимљивије и директније од речи.

И управо такав је и одабир преко 200 радова који ће бити представљени на изложби у „Галерији под сводовима“ у Конаку кнегиње Љубице. Кустоси изложбе су историчар уметности Драгана Палавестра и председник Савета изложбе – графичар и илустратор Давид Вартабедијан, а савет изложбе Златно перо Београда ове године радио је у саставу: Славко Крунић, сликар и илустратор, Слободан Јовановић, виши кустос Музеја примењених уметности, Горан Тадић, графички дизајнер и илустратор, Петар Меселџија, илустратор и Весна Лакићевић Павићевић, историчарка уметности.

Изложба ће бити отворена до 31. децембра 2023. године.

«У јубиларној години, када Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије обележава 70 година постојања, угледна изложба Златно перо, одржава се, нажалост, у крајње неповољним условима, без значајне финансијске подршке, са мањим бројем пратећих програма и учесника. Овогодишње 52. Златно перо Београда, 17. Међународни бијенале илустрације 2023.постоји и живи искључиво захваљујући ентузијазму појединаца и УЛУПУДС-а. Златно перо је једна од најстаријих и најзначајнијих традиционалних манифестација УЛУПУДС-а која је настала 1959. године на иницијативу Драгослава Стојановића Сипа, Слободана Банета Богојевића, Новице Ђукића и Ивана Петковића. Од 1962. године на изложби учествују илустратори из целе Југославије, а од 1966. и страни излагачи. Од 1990. године Златно перо се трансформише у две бијеналне изложбе, с тим што једна има југословенски карактер, а друга међународни. Златно перо је специфична манифестација на којој могу да излажу уметници свих генерација из света са свим врстама илустрација, било да су објављене у публикацијама или су необјављени пројекти.

Илустрација је специфична грана уметности која се углавном везује за текст у књигама, часописима, новинама и другим публикацијама и најчешћа је као ликовна интерпретација текста. Њена улога је да објашњава и допуњује текст, а често се илустрација књиге и њено обликовање стапају у јединствен уметнички израз. Илустрације неретко говоре убедљивије, једноставније, занимљивије и директније од речи. Као таква она се може посматрати и као засебна дисциплина ликовних уметности, те је подложна валоризацији и критици. Некада искључиво у функцији текста, реалистична, декларативно разумљива и препознатљива, илустрација се временом мењала. Пратећи, уз остале ликовне дисциплине, смену стилова и праваца, илустрација је почела да се прилагођава новим захтевима. Пролазила је кроз разне фазе, бивала све разноврснија, а често и апстрактна. Повремено се илустрација готово одвајала од текста, постајући непрепознатљива, самодовољна и необавезујућа лирска експресија.

У времену великих технолошких достигнућа, која омогућавају готово опсенарске варке, где се реално у ликовној уметности преплиће са иреалним, илустрација започиње свој нови живот, независно од писане и штампане речи или коришћења традиционалних сликарских техника. Применом компјутерских технологија поједини илустратори на другачији начин стварају илустрације трудећи се да оне не одступају од првобитног квалитета и дражи. Одређени компјутерски програми имају могућност да обогате технику илустровања постижући већу реалност мотива и тродимензионалност простора и саме поставке. Илустрација се на овај начин лакше ствара, брже и боље дистрибуира и конзумира, поготову ако је део популарне масовне културе.

Илустрација је појам који се данас тешко може омеђити и дефинисати. Данас, у време нових технолошких достигнућа потребно је и ново сагледавање илустрације. Иако и даље неодвојива од писане и штампане речи, илустрација се наметнула као засебна ликовна вредност, подложна свим унутрашњим ликовним законитостима.»

Драгана Палавестра