Панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ у Етнографском музеју

Foto: minljmpdd.gov.rs/Etnografski muzej

У оквиру програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“ и уочи Међународног дана људских права (10. децембар), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је у Етнографском музеју панел дискусије и изложбу под насловом „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“. Догађај је организован у сарадњи са удружењем Terraforming и уз подршку Етнографског музеја и амбасаде Савезне Републике Немачке у Београду.

Отварајући скуп, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је нагласио да је Министарство своје активности ове године посебно посветило подсећању и обележавању великог јубилеја – 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, апострофирајући значај јубилеја једног од најважнијих докумената у новијој историји када су у питању људска права и људско достојанство.

Знајући да је усвајање Повеље Уједињених нација, а потом и Универзалне декларације о људским правима, био одговор човечанства на све ужасе Другог светског рата, јасно је зашто је један од догађаја морао бити посвећен сећању на жртве, рекао је он.

Министар Жигманов је нагласио да је сећање на свирепост страдања недужних, које је незамисливо људском уму и људској души, једини начин да не дозволимо, не само да се такви злочини никада не понове, већ и да опомињемо да се свирепост није десила преко ноћи. Њој су претходили говор мржње, нетрпељивост, дискриминација, шовинизам и ксенофобија. Јевреји, Срби и Роми су поднели највеће жртве само због своје националности. Због тога нас сећање на жртве опомиње да се морамо борити и против оваквих негативних друштвених појава.

У култури сећања, морамо бити свесни чињенице да су људи страдали због своје националне припадности, али морамо увек имати на уму да је сваки човек јединствена, уникатна творевина и зато је свака жртва превелика, без обзира на националну припадност. Културу сећања морамо неговати непрекидно, морамо је преносити на млађе нараштаје, јер ако је изгубимо, осуђени смо да изгубимо оно што нас као човечанство дефинише, а то је хуманост, солидарност, поштовање и љубав према ближњем, нагласио је министар Томислав Жигманов.

Међу уводничарима говорили су државни секретар у Министарству спољних послова и шеф Делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст – ИХРА Горан Алексић, в.д. помоћнице министарке културе Данијела Ванушић, директор Музеја жртава геноцида Сејан Ристић, директор Етнографског музеја Марко Крстић и из удружења Terraforming Мишко Станишић.

У панелима који су уследили говорила је амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији Анке Конрад која је истакла значај сећања на злочине из Другог светског рата како се они не би више никад поновили. Ладислав Трајер, заменик председника Савеза јеврејских општина говорио је о драматичном порасту антисемитизма у свету од почетка нових сукоба на Блиском Истоку, док је Златомир Јовановић, књижевник и члан Националног савета ромске националне мањине подвукао да треба више да се говори о страдању Рома и њихове целокупне културе у Другом светском рату.

У другом панелу о култури сећања на жртве холокауста и Другог светског рата говорили су Марко Терзић, из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, проф. др Драгана Стојановић, професорка Факултета за медије и комуникације у Београду, Асја Драча из Меморијалног центра „Старо сајмиште“ и Маја Каскинов, професорка филозофије 14. београдске гимназије и представница НВО „Едукација за 21. век“ из Београда.

Панеле је пратила поставка изложбе у знак сећања на храбру Хилду Дајч која је у децембру 1941. године добровољно отишла у логор Сајмиште да помогне као медицинска сестра. Страдала је 1942, а из логора је написала четири писма, која су остала као сведочанство на ужасе логора на Сајмишту.