Синергијски приступ решавању проблема родно заснованог насиља

Фото: Дарио Константиновић

Потпредседница Владе Републике Србије, председница Координационог тела за родну равноправност и министарка културе Маја Гојковић истакла је данас да је посвећеност државе у решавању родно заснованог насиља неупитна и да је наша земља међу првима ратификовала Истанбулску конвенцију.

На округлом столу о примени Истанбулске конвенције „Промовисање националне синергије у решавању насиља над женама“ Гојковић је подсетила да је Истанбулска конвенција први правно обавезујући међународни инструмент у Европи у области насиља над женама и насиља у породици и да је то најдалекосежнији међународни уговор који се бави тим обликом кршења људских права.

„Усвајањем ове конвенције 2013. године, Србија је показала политичку спремност и преузела обавезу да успостави систем превенције од родно заснованог насиља, да обезбеди свеобухватну заштиту жртава и да казни починиоце, примењујући одредбе Конвенције и обезбеђујући стандарде у складу са најбољом европском праксом“, појаснила је Маја Гојковић.

Указала је да су се ратификовањем Истанбулске конвенције државе потписнице обавезале да ће предузети све законодавне и друге мере за усвајање и примену делотворних, свеобухватних и координисаних државних политика које обухватају спречавање и борбу против свих видова насиља обухваћених Конвенцијом.

Према њеним речима, о важности координисаног и синергијског приступа у решавању проблема родно заснованог насиља над женама говори и чињеница да је 260 органа учествовало у припреми првог државног извештаја о спровођењу Истанбулске конвенције у Србији што сведочи не само о броју институција које су упознате са обавезама према Истанбулској конвенцији, већ и о залагању да се на ове обавезе одговори, имајући у виду сложеност тог питања.

Председница Владиног Координационог тела за родну равноправност је подсетила да је Закон о спречавању насиља у породици почео са применом 1. јуна 2017. године и да предвиђа координирани рад надлежних институција, од републичког – међу ресорним министарствима и државним институцијама, до локалног нивоа.

Гојковић је указала и да је овај Закон омогућио увођење хитних мера: принудно исељавање насилника из куће, као и принудну забрану приласка и контактирања са жртвом а да је друга важна новина била формирање група за координацију и сарадњу које имају задатак креирања индивидуалних планова заштите, у договору са жртвом насиља.

Истакла је и да Закон о родној равноправности, кровни у овој области, предвиђа мере и активности усмерене на сузбијање родно заснованог насиља, између осталог, специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља: СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатну правну помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, као и рад са починиоцима. У складу са Истанбулском конвенцијом и међународним препорукама, усвојена је Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025.

„Поред тога, Одлуком Владе формиран је Савет за сузбијање насиља у породици, који има кључну улогу у координацији активности надлежних државних органа и установа, као и праћењу делотворности мера предузетих ради заштите од свих облика физичког, сексуалног, психичког и економског насиља у породици. Узимајући у обзир наведено, створени су сви предуслови да међуресорна сарадња и координација буде још јача, а подршка жртвама насиља адекватна и правовремена“, нагласила је Маја Гојковић.

Према њеним речима, оно што је у наредном периоду потребно учинити и на шта обавезује Закон о спречавању насиља у породици јесте формирање централне евиденције, која би објединила и ускладила све податке које прикупљају надлежне институције од свих облика родно заснованог насиља јер ће се тако обезбедити континуитет у праћењу понашања пријављеног лица, што ће помоћи у процени ризика од свих облика родно заснованог насиља и створити услове за превентивно деловање.

„Све док и једна жена трпи насиље, а подаци нам говоре да је у нашој земљи од почетка године убијено 27 жена, као жртви фемицида, наш посао није завршен“, истакла је Гојковић.

Она је указала да о величини проблема фемицида на глобалном нивоу, најаутентичније говори податак да је 2021. године у свету убијено близу 81.000 жена, од чега је њих чак 45 хиљада убијено од стране интимног партнера или другог члана породице.

„Овај забрињавајући податак захтева пуну пажњу и тренутно деловање на националном и међународном нивоу. Данашњи скуп је прилика да се осврнемо на постигнуте резултате и да укажемо на неопходне кораке који ће допринети даљој имплементацији Истанбулске конвенције и учинити је квалитетним инструментом за искорењивање свих облика насиља над женама. Кроз заједнички, мултисекторски и координисан рад, уверена сам да можемо створити безбедно окружење за све грађане и грађанке Србије“, закључила је Маја Гојковић.

Окрули сто „Промовисање националне синергије у решавању насиља над женама“ организовали су Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије и Савет Европе.