Гувернер Табаковић на састанку Конституенце Швајцарске и пленарном заседању Годишње скупштине ММФ-а и Групације Светске банке

Гувернер Табаковић на састанку Конституенце Швајцарске и пленарном заседању Годишње скупштине ММФ-а и Групације Светске банке

13/10/2023 Off By BERB

Foto: nbs.rs

 

Гувернер Народне банке Србије и гувернер Србије у Међународном монетарном фонду Јоргованка Табаковић представљала је данас Србију на састанку Конституенце Швајцарске, чији је Србија део. Гувернер Јоргованка Табаковић присуствовала је и на пленарном заседању Годишње скупштине Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке.

Општи закључак свих девет чланица Конституенце Швајцарске јесте да носиоци економских политика у готово свим земљама и даље имају задатак да се боре против инфлације, да подрже рањива домаћинства, али и да избегну улазак привреде у рецесију. Снажнији фокус на структурне реформе биће од посебног значаја да се повећа привредни раст у средњем року.

Гувернер Јоргованка Табаковић говорила је о реакцији монетарне и пруденцијалне политике Народне банке Србије, као и о резултатима мера спроведених у Србији. „Одговор Народне банке Србије јесте постепено и одмерено заоштравање монетарне политике путем каматних стопа како бисмо истовремено обезбедили повратак инфлације у границе циља, сводећи њихов утицај на привредни раст на најмању могућу меру. У септембру смо повећали и стопе обавезне резерве, као додатни инструмент у регулисању вишкова динарске ликвидности и пооштравању домаћих монетарних услова. Реаговали смо и на брз раст каматних стопа на стамбене кредите у условима израженог раста каматних стопа EURIBOR. Истовремено, Влада је бројним циљаним мерама помагала и помаже најрањивијим категоријама људи, као и запосленима у посебно важним секторима.”

Резултат свих мера је следећи:

• Врхунац инфлације у Србији је иза нас и очекујемо да се инфлација у границе циља врати током другог тромесечја следеће године.
• Курс динара према евру очували смо на стабилном нивоу, а девизне резерве земље су на рекордном нивоу од 24,2 милијарде евра на крају септембра, при чему су оне данас за око 80% више него пре пандемије и свих глобалних потреса који су уследили.
• У банкарском сектору очувана је висока капитализованост и ликвидност, уз учешће проблематичних кредита на нивоу од око 3%.

• Привредни раст ове године процењујемо на распон од 2% до 3% и биће вођен нето извозом и фиксним инвестицијама, док у средњем року очекујемо раст по стопама од око 4%.
• Извоз наше робе је током седам месеци повећан за 8,4%, док је увоз смањен за 5%, што за резултат има најнижи дефицит текућег рачуна платног биланса.
• Због очуване стабилности, у Србију су страни инвеститори у претходних шест година у просеку улагали око 7,3% бруто домаћег производа. Не само да нису одустали од планираног улагања због глобалних неизвесности већ је започета и реализација нових значајних пројеката. Усмереност тих инвестиција у извозно оријентисане секторе помаже да наш извоз данас буде чак 2,2 пута већи него пре шест година.

Током пленарног заседања Годишње скупштине Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке фокус је био на: управљању неизвесностима, кризи трошкова живота, управљању јавним дугом, јачању отпорности на шокове и неопходности још веће међународне сарадње. У неизвесном глобалном окружењу подложном шоковима, одлучне и добро калибрисане мере економске политике, које су прилагођене околностима специфичним за сваку земљу, од кључног су значаја за јачање економске одрживости, очување макроекономске и глобалне финансијске стабилности, подршку угроженим слојевима становништва и јачање отпорности. Јачање међународне сарадње и мултилатерализма је од суштинског значаја за јачање глобалног раста, очување стабилности међународног монетарног система, решавање сталних здравствених ризика и убрзано јачање напора ка постизању зелене, дигиталне и инклузивне будућности.

„Реагујући проактивно и координирано, у Србији смо креирали бројне заштитне механизме, који су предуслов за брзе реакције. У јуну смо успешно завршили и прво разматрање нашег стендбај аранжмана, који смо закључили у децембру 2022. године, чији је фокус на енергетском сектору, док очување стабилности остаје приоритет. Такође, свеобухватним дијагностичким студијама Међународни монетарни фонд оценио је да Народна банка Србије има снажан оквир заштитних мера.

Ипак, наш посао се никада не завршава и нема коначних победа. Бројни ризици су и даље ту и захтевају пуну будност носилаца политика у свим земљама, а у таквим условима мултилатерална сарадња јесте важан одговор на заједничке изазове”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.