Први пут уведен уџбеник на српском знаковном језику

Брнабић је том приликом изјавила да је први пут у историји код нас уведен уџбеник на српском знаковном језику, истакавши да је постигнут договор о томе да се од следеће школске године уведу још два – за Математику и за Свет око нас за први разред основне школе.

Данас је за мене историјски дан – дан када обележавамо да смо први пут у историји увели уџбенике на српском знаковном језику, и то је само почетак, рекла је председница Владе.

Успели смо да обезбедимо буквар и читанке за први и други разред за основне школе на српском знаковном језику, али постоји читав низ предмета за које још немамо такве уџбенике, рекла је Брнабић.

То значи да још увек постоји огроман јаз између деце која су глува и наглува и свих осталих, као што је и јаз између деце са неким другим облицима инвалидитета, у инвалидским колицима, на пример, која не могу да приђу својој школи или могу само да иду у приземље или на први спрат, а не могу са осталим вршњацима да имају приступ кабинетима, објаснила је премијерка.

Она је, наводећи да се држава труди да сваки дан мења те ствари, указала на то да све школе које се данас реновирају имају такав приступ.

Брнабић је подсетила и на то да је недавно представљена СОС апликација за глуве, која омогућава бесплатне телефонске позиве посредством тумача за српски језик.

Та апликација помаже свима нама, и онима који чују и онима који не чују, рекла је премијерка.

Она је, такође, најавила и да ће се сервисне информације на знаковном језику увести и на железничкој станици Прокоп од 20. октобра, када буде отворена.

Председник Савеза глувих Србије Михајло Гордић указао је и на важност разговара о имплементацији Декларације која се тиче права глуве деце, а садржи, између осталог, право на знаковни језик, право на двојезично образовање, право на интеракцију путем знаковног језика и слично.

Гордић је истовремено истакао и важност СОС апликације за глуве помоћу које они могу да комуницирају из свог дома, те оценио да су приступ језику и квалитетнијем образовању основни предуслови за испуњен живот.

Заменица директора Уницефа Јоси Ечевери Бурхард рекла је да је партнерство кључна реч када су овакве ствари у питању.

Желим да истакнем чињеницу из 2015. године, када је српски знаковни језик усвојен и признат као матерњи језик деце са оштећеним слухом, што је означило велики корак напред, подстичући социјалну једнакост за глуве и наглуве, рекла је Бурхард.

Манифестацији у Дечјем културном центру у Београду присуствовала је и министарка просвете у Влади Републике Србије Славица Ђукић Дејановић.