PKS traži normalizaciju poslovanja između srpskih i kosovskih privrednika

Marko Čadež, predsednik PKS i član borda direktora Evrokomore, rekao je u intervjuu za TANJUG da je nepojmljivo da blokada robe, koja je nastala iz ishitrene političke odluke Prištine, traje ovoliko dugo.

„Privredna komora Srbije je proteklih dana poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU i privrednim komorama u Evropi i svetu i još jednom pozvala da se što pre ove prepreke otklone. Blokade štete i srpskim i kosovskim, ali i kompanijama u regionu“, istakao je Čadež.

Navodi da dve trećine robe na Kosovo zapravo stiže iz centralne Srbije, a ta roba je upravo namenjena za proizvodnju kosovskih kompanija:

„Nezamislivo je da institucije na Kosovu ne žele da saslušaju ni svoje kompanije koje su oštetili. To je posebno zabrinjavajuće. Neko ne razume kako svet funkcioniše i od čega se živi, kako ljudi dobijaju plate, kako se grade putevi, uplaćuju porezi…“.

Podseća da su krajem juna PKS i Privredna komora Kosova poslali preko Evrokomore zajedničko saopštenje i apel da se problem blokada reši.

Napominje da postoji podrška iz Evrope za rešavanje ovog problema ali i da se izvrši dodatni pritisak na Prištinu.

Procenjena šteta za srpske kompanije do 1. septembra ove godine iznosi više od 60 miliona evra, mereno samo neostvarenim plasmanom, bez troškova koji su proizvođači imali usled preusmeravanja robe na druga tržišta u regionu ili svetu. Ovome treba dodati i gubitke zbog ranije dogovorenih poslova, koji su zbog zabrane ostali neugovoreni i nerealizovani.

Zabrana uvoza za srpske proizvode, kad je doneta, pogodila je i kosovske kompanije i dovela do prekidanja lanaca snabdevanja sirovinama i gotovim proizvodima. Osim poremećaja u procesu proizvodnje, kosovske kompanije suočile su se i sa kašnjenjem u isporukama, smanjenjem prometa, nemogućnošću ispunjavanja ugovornih obaveza i porastom troškova nabavke, zbog zamene dobavljača sa drugih tržišta.

Privredna komora Srbije, radi rešavanja aktuelne situacije, uputila je pismo čelnicima briselskih institucija – Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, Žozefu Borelju, visokom predstavniku EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Oliveru Varheljiju, evropskom komesaru za susedstvo i proširenje i  Gertu Janu Kopmanu, generalnom direktoru Generalnog direktorata EK za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), Miroslavu Lajčaku, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja ZB, kao i Gabrijelu Eskobaru, američkom izaslaniku za ZB. Takođe, pismo je poslato  delegacijama EU u Beogradu i Prištini, ambasadama Kvinte u Beogradu i Prištini, svim članicama Evrokomore, Međunarodnoj trgovinskoj komori (ICC), Jadransko-jonskoj komori…