Усвојен Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину

Фото: Влада Србије

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници измењену и допуњену Одлуку о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије којом је предвиђено да Фонд следеће седмице распише Конкурс за доделу награда ученицима средњих школа за постигнуте успехе на признатим такмичењима у земљи и иностранству у току календарске 2022. године.

По Конкурсу, који ће бити отворен до краја октобра, награђују се ученици средњих школа који су освојили једну од прве три награде на признатим такмичењима, а награде су у износу од 20.000 до 200.000 динара, у зависности од освојеног места и ранга такмичења.

Чланови Владе усвојили су, на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, Закључак о сагласности да се услуга обавезног генетичког неонаталног скрининга за спиналну мишићну атрофију за сву новорођенчад у Србији обавља на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Запослени у Центру за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду у Србији имају вишедеценијско искуство у молекуларно-генетичкој дијагностици ретких болести, пре свега неуромишићних и неуродегенеративних и адекватно образоване људске капацитете за обављање овог скрининга. Спинална мишићна атрофија је водећи узрок смртности код новорођенчади, да би се постигао максималан учинак терапије која се обезбеђује из средстава буџета и како би се оправдали напори и улагања нашег здравственог система у лечење ове болести, неопходно је њено откривање на самом рођењу.

Такође, у потпуности је успостављена процедура генетичког неонаталног скрининга не само у лаброраторији, већ и у комуникацији релевантних институција (Биолошки факултет, породилишта, слање узорака, збрињавање беба са постављеном дијагнозом спиналне мишићне атрофије).

На седници је усвојен Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину према којем укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине буџета Републике Србије за 2022. годину износе укупно 1.746.095.321.490 динара. Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине буџета Републике Србије за 2022. годину износе 1.759.683.550.831 динара, док је фискални дефицит 233.511.101.193 динара.

У структури укупно остварених прихода и примања највећи проценат се односи на порез на додату вредност у износу од 45 одсто, затим акцизе које износе 19 одсто и непорески приходи и примања од продаје нефинансијске имовине које у структури учествују са 13 одсто.

Укупан јавни дуг Републике Србије, на нивоу централне државе, на дан 31. децембар 2022. године, износио је 55,1 одсто БДП. Током 2022. године, дошло је до смaњења учешћа јавног дуга у БДП-у на централном нивоу власти са 56,5 одсто, колико је износило на крају 2021. године, на 55,1 одсто.

Чланови Владе усвојили су Одлуку о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Археолошко налазиште Царичин град представља једини утврђени град који је у првој половини 6. века, као задужбина рановизантијског императора цара Јустинијана (527-565), изграђен из темеља у византијској провинцији из које је цар потекао. Сачувани и истражени остаци утврђења и објеката на археолошком налазишту и у његовој непосредној околини, изванредан су архитектонски пример ранохришћанске цивилизације настале на тлу северног Илирика.

Такође, на седници Владе усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе цркве св. Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Манастир Ариље лежи на заравни, издигнутој изнад пространих долина река Моравице и Рзава, око које се током 19. и 20. века развила савремена варошица Ариље, седиште истоимене општине. Обуквата парохијску цркву посвећену св. Ахилију, најзначајнију сачувану грађевину некадашњег епископског/митрополијскоr манастира, археолошке налазе – остатке срушених манастирских зграда и обзиђа подизаних од краја 13. до 17. века, као и старијих здања, античког светилишта и манастира из византијског времена.