Повезивање Топличког и Јабланичког округа велики туристички потенцијал

Фото: Влада Србије

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обишла је синоћ споменик природе Ђавоља варош у општини Куршумлија.

Брнабић је истакла да је приликом сваке посете Куршумлији фасцинирана природним лепотама овог дела Србије и да је задатак Владе да то промовише на прави начин.

Овде постоје три прелепе бање – Луковска, Краљевска и Пролом Бања, ту је и Ђавоља варош, која од сада пружа могућност посетиоцима да је обиђу и ноћу, што пружа потпуно другачији доживљај, додала је премијерка.

Брнабић је захвалила компанији Планинка, која је као домаћи инвеститор, мотор развоја општине Куршумлија.

„Ми се бавимо потпуним искоришћавањем туристичких потенцијала, не само Топличког, већ и Јабланичког округа. Схватили смо пре две године да, ако инвестирамо милијарду и осам стотина милиона динара у реконструкцију пута преко Радан планине, моћи ћемо на најбољи начин да повежемо та два округа. Добићемо једну туристичку регију која је по својих понуди јединствена у свету. Већ поменуте три бање повезујемо са Сијаринском бањом у Медвеђи, повезујемо Ђавољу варош са локалитетом Царичин Град у Лебану и онда можемо читавом свету да понудим у једну туристичку руту, препуну природних лепота, термалних извора и историјских локалитета”, изјавила је премијерка.

Председница Владе је истакла да очекује неупоредиво већи број туриста у ова два округа, када се сви радови заврше. У првих седам месеци ове године број долазака страних туриста у Крушумилији већ је дуплиран у односу на исти период прошле године, нагласила је Брнабић.

Завршено је уређење расвете и озвучења, као и уређење видиковца и степеништа у простору овог споменика природе, а у плану је изградња визиторског центра Ђавоља варош.

Споменик природе Ђавоља варош је геоморфолошки феномен на југу Србије, смештен на обронцима планине Радан. Овај локалитет чине 202 земљане фигуре настале ерозијом, као и извори јако киселе воде и минерализоване воде. Земљане фигуре, висине од 2 до 15 метара и ширине од 0,5 до 3м, са каменим „капама” на врху, резултат су ерозивног процеса који траје вековима.

Овај вредни локалитет стављен је под заштиту државе још од 1959.године, а 1995. године је Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја и стављен у прву категорију заштите. Укупно је застићено 67 хектара површине.