Војно – политички синдикат

Поново се огласио Војни синдикат, и поново, по ко зна који пут већ, у вези са темама и на начин који никакве везе са синдикалним радом и проблемима немају, користећи сада некакву форму тзв. „отвореног писма“ председнику Србије, Александру Вучићу.

​Не бавећи се оним чиме се иначе синдикалне организације баве – положајем, радно-правним и социјалним статусом запослених, унапређењем и очувањем њихових права која им по основу тог радног статуса припадају – Војни синдикат је, по обичају, и овим „отвореним писмом“ опет ушао у домен политике и политичког, тачније јефтиног политиканства, делећи некакве тобожње моралне поуке и правне савете, „указујући забринуто“ на законске одредбе (којих се Војска Србије и иначе увек придржавала и придржава их се и данас стриктно), а уз њих пласирајући и  бројне лажне оптужбе на рачун појединаца у систему одбране, али и у вези са системом у целини. Као бивши министар одбране био сам у прилици да више пута разговарам и преговарам са представницима Војног синдиката, држећи се увек управо законских одредби – разговарајући и преговарајући искључиво о питањима која имају синдикални карактер – и подсећајући, на сваком од тих састанака, представнике синдиката да се не баве политиком, што су они ипак упорно чинили, и тада, и данас, прилично незаинтересовани за своје чланство и њихове реалне проблеме, упорно покушавајући да се мешају у систем руковођења и командовања Војском Србије, у процес доношења одлука које се ни на који начин не дотичу радно-правног положаја запослених, као и у кадровска и друга питања која никакве везе немају са синдикалном проблематиком.
​Војни синдикат је одавно престао да буде права, истинска синдикална организација професионалних припадника Војске Србије и постао, нажалост њихових изманипулисаних чланова, својеврсна параполитичка формација, која користи сваку прилику да делује за рачун и у корист оних структура, и у земљи и у иностранству, којима не одговара јака, модернизована, добро опремљена и патриотизмом мотивисана Војска, данас у потпуности спремна, обучена и опремљена да адекватно одговори на све изазове и претње са којима се суочавамо.
Стога не чуди што на све напоре и значајна средства које државно руководство, на челу са председником Вучићем, улаже у модернизацију, развој и опремање, али и на побољшање личног и социјалног статуса припадника наших оружаних снага, Војни синдикат реагује „отвореним писмом“ – препуним неистина, дезинформација и лоше прикривених, а инструисаних, намера да се институција, Војска Србије, у коју грађани Србије имају највеће поверење, и на тај начин покуша дестабилизовати.
Наравно, и овај нечасни поступак неће уродити плодом, као што ће се, верујем, и чланство Војног синдиката, запитати о правим намерама и мотивима свог руководства. А на крају апелујем све да се сете наше војске 2012 и упореде са оним како изгледа данас, у сваком смислу. Чија је то заслуга, највише једног човека, управо оног коме пишу отворено писмо. А изгледа јаче, моћније и боље, зар не?

Зоран Ђорђевић,
бивши министар одбране