Циљ Владе олакшати проток робе и људи због бољег живота грађана

Брнабић је обишла продајно место Опен Балкан – електронска наплата путарине, на наплатној станици Прешево, у смеру ка Северној Македонији у друштву председника Владе Северне Македоније Димитра Ковачевског и ресорних министара за саобраћај, Гораном Весићем и Благојем Бочварским.

У оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ ми већ имамо важне резултате, а када је премијер Дмитар Ковачевски био у Србији видели смо огромно повећање међусобне робне размене, рекла је Брнабић.

Премијерка је истакла да тренутно таг за јединствену наплату путарине може да се користе само за путнички саобраћај, а да ће од петка, 21. јула, бити омогућен и за камионе и привреду.

У 2022. години  вредност робне размене износила је 1,48 милијарде евра. Србија је извезла нешто мање од милијарде евра, а Северна Македонија нешто више од 500 милиона евра. Много је веће повећање било на страни Северне Македоније, више од 56 одсто, а на нашој страни 16 одсто. Иницијатива „Отворени Балкан“ је за све стране добра ствар, навела је премијерка.

Она је нагласила да је за Србију изузетно важно да се пројекту јединствене наплате путарине прикључе и друге земље, јер ће то директно утицати на БДП Србије.

То значи економски раст. Повећане плате и пензије. Добро је што ми сада већ захваљујући овом пројекту радимо сви заједно да транзит читаве Европе повучемо преко Балкана, рекла је она.

Брнабић је најавила да ће пројекат „Опен Балкан ИД“ почети од августа или септембра.

Верујем да ће тада, када отворимо Опен Балкан,  грађани из БиХ, и Црне Горе желети да се прикључе. Очекујем да ће се полако сви у оквиру Западног Балкана прикључити овој иницијативи. Али за то је потребно да имамо што више пројеката и да показујемо конкретне бенефите за привреду и грађане, рекла је Брнабић.

Премијерка је напоменула да ће железнички Коридор 10, који ће ићи од Београда, преко Ниша, Прешева до границе са Северном Македонијом, договорено ићи до Скопља, а затим према Грчкој.

То је пројекат који ће финансирати ЕУ делом из грант средстава за Западни Балкан. Следећи огромни пројекат и значајно повезивање између Србије и Северне Македоније. Не верујем да пре 2025. године може започети изградња, када ће бити завршена пројектно-техничка документација, али радимо на томе да у блиској будућности људи практично из Скопља путују за Будимпешту и касније ка централној и западној Европи. То ће бити један потпуно другачији Балкан, закључила је Брнабић.Председник Владе Северне Македоније Димитар Ковачевски оценио је да је електронска наплата путарине између Северне Македоније и Србије најбоља потврда да иницијатива „Отворени Балкан“ даје резултате.

Ако погледамо истраживање, иницијатива „Отворени Балкан“ има огромну подршку, и дала је резултате за само три месеца. Српски и македонски инжењери су направили решење за јединствену електронску наплату путарине, рекао је Ковачевски.Ковачевски је истакао да картица купљена у Северној Македонији перфектно функционише у Србији и додао да ће до следећег петка и теретни саобраћај моћи да користи електронску наплату путарине.

Трговинска размена између две земље је повећана за више од 20 одсто, а број туриста који долазе из Србије је ове године у поређењу са прошлим годинама прилично већи, указао је Ковачевски.

Он је најавио да следи успостављање софтверског система за несметано кретање радника између Северне Македоније и Србије.

Премијер Северне Македоније је додао да ће се у будућности радити на повећању трговинске размене са Србијом.

Министри раде на решењу које ће нам омогућити да имамо само једну контролу у саобраћају између Србије и Северне Македоније. Иницијатива „Отворени Балкан“ ће повезати наше компаније и срушити баријере, закључио је Ковачевски.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је на промоцији интегрисаног система наплате путарине са Северном Македонијом у оквиру пројекта „Отворени Балкан“ на наплатном месту Прешево, да је овај пројекат у складу са политикама двеју земаља да се омогући брзи проток роба и капитала.

Према његовим речима за претходних десетак дана више од 13.000 људи у Србији узело је овај таг што говори какво је интересовање за њега.

Дневно у Северну Македонију пређе око 7.000 возила са српским таблицама. Ми смо у првих шест месеци имали скоро 33 милиона кола на нашим ауто-путевима, а очекујемо да их до краја године буде скоро 72 милиона, што је повећање за 4,6 одсто, а приходи су већи за 12,5 одсто, рекао је Весић и истакао да је заједнички таг доказ да две земље могу да раде заједно.

Весић је навео да када је при посети Европској комисији европској комесарки за транспорт представио пројекат интегрисаног тага, она му је на то узвратила да Европска унија тако нешто нема.

Ми дакле можемо бити иновативнији и бржи и пренети наше знање и развијенијима у Европи, рекао је Весић и позвао све возаче да користе овај таг.

Министар је навео да Србија наставља ову интеграцију са другим земљама и најавио да ћемо од септембра имати таг са Хрватском, а да се преговара са Босном и Херцеговином, Грчком и Црном Гором.

Верујем да ћемо наредних месеци уводити једну по једну земљу и да ћемо полако укидати ову баријеру, нагласио је министар.Министар саобраћаја Северне Македоније Благој Бочварски изразио је задовољство што се изворна иницијатива Србије и Северне Македоније претвара у реалност, и што може бити пример не само за регион, већ и за све остале европске државе.

Драго ми је што једна изворна инцијатива наше две државе прераста у реалност, а то је политка повезивања, рекао је Бочварски.

Бочварски је изразио задовољство што и у Северној Македонији више од 30 процената наплате путарине већ иде преко електронског система и безготовинксог плаћања.

Ова наша изворна политика повезивања пример је не само за регион, већ и за све остале европске државе. Наставићемо да радимо заједно са министром за саобраћај Србије на добробити наших грађана и транспортних компанија, рекао је Бочварски.

Заједнички таг за наплату путарине у Србији и Северној Македонији профункционисао је почетком јула, а да би возачи могли да користе таг уређај, неопходно је да ураде његову преконфигурацију што се обавља у шест корака.