У Грачаници промовисано издаваштво „Панорама“ – Јединство између два Видовдана

Поред Свете Грачанице, Милутинове средњовековне задужбине, по заласку сунца у храму културе одржана је предивно вече најстаријег и најзначајнијег издавача јужно од Београда. Реч је о новинско – издавачкој кући „Панорама“ – Јединство са којом су уживали љубитељи писане речи у Грачаници.

Овде је публика увек знала да цени квалитет и зато се тражило место више.

Поздрављајући поштоваоце издавачке куће „Панорама“ – Јединство, директорица Рада Комазец је казала да „Јединство“ и његови запослени сведоче да изгнанством не престаје све и да се сваким даном треба борити.

– Уколико уз јасно видело , луч, бакљу или буктињу ходате и по помрчини и стрмим путем уз све ломове, недаће , ратове , економске и разне друге санкције , нећете пасти и наћи ћете излаз. Управо тако хода „Јединство“ и његова издавачка делатност већ осам деценија . Хода као и српски народ на Косову и Метохији. Хода, пада, трпи, али и устаје.
Рада Комазец је рекла да је овде постојбина лепе књижевне речи, српског језика, културе и идентитета, истичући да је Косово наша територија и да смо на своме.

– Овде смо на своме. Само пар километара од куће. А иза наше куће стоји богата традиција вредна поштовања , предан рад, професионална сарадња са ауторима, квалитет и национална одговорност, чување језика и писма као темеља идентитета, овде у постојбини свеколиког српства. Директорица Комазец је истакла да је издавачки концепт „Панорама“ -Јединство био и остаје публиковање стваралаца са косметских простора. Стварање литературе на Косову и Метохији у овим временима , није само вид изражавања изузетне уметничке лепоте већ и једна обавеза чувања писане речи и културе српског народа под косовским небом. Јер, све док се на Косову и Метохији говори српским језиком , пишу и читају ћириличне књиге , Срби на КиМ имају будућност. На том путу борбе за очување српске културе , језика, писма и уопште идентитета света је мисија „Јединства“ и његових издања -казала је директорица и уредница ових издања Рада Комазец.
Међу драгоценим издањима у протеклих годину дана поменуте издавачке куће попут ”Мали чаробњаци” Милутина Ђуричковића, ”Седам јутара сутра” Радосава Стојановића, ”Кој пуши дувана” аутора Љубомира Вучковића, четири свезке часописа ”Стремљења”, посебно се изваја збирка приповедака ”Пут за Дечане” вајара академика Светомира Арсића Басаре, која се, према речима Раде Комазец, састоји од аутобиографских прича аутора који је одрастао у селу Севце на обронцима Шар планине.

– У причама које чине књигу ”Пут за Дечане” аутор Светомир Арсић Басара говори о свом животу, о свом одрастању, чувајући тако од заборава успомене из најранијег детињства. Он се у детаље сећа сваког путељка, сваког шумског потока, сваког пропланка, провалије, клисура и наравно снежних врхова Шаре. У збирци су домонантана осећања литературе и осећања живота која се понављају као непресушни извор, а он је управо извор завичаја, рекла је Комазец.

Према речима Раде Комазец, Басара маниром врсног приповедача који плени једноставношћу, сажетошћу и концизношћу, зналачки гради приче и осликава њихове протагонисте, одлично води дијалог те приповеда логично, чисто, течно и разумљиво. Уредница Комазец говорила је надахнуто и о књизи Љубомира Вучковића „Кој пуши дувана“ писану на призренско -тимочком дијалекту.
О књизи”Пут за Дечане” говорио је и рецензент проф. др Драгомир Костић. Стручном анализом прича”Корито”, ”Јечам”, Пут за Дечане”, професор Костић је показао да је Светомир Арсић Басара имао све предуслове да постане и одличан писац. Имао је дар језика, сматра професор, свежину планинских ветрова, ликовност, експресивност, сигурност вођења кроз садржину приповетке и приповедања, ширину епског простора казивања и уз све то ауру симболичности и мистичности.

Костић се најдуже задржао у анализи најдуже Басарине приповетке ”Пут за Дечане” и казао да је она објављена из рукописа.

– То је знак да он никада није одустао од приповедачке уметности. У тој приповетци Басара је највише зашао у прошлост. Њена радња је још из времена турског ропства. Описујући Цвету, своју мајку, која је онда још била девојчица – имала је око 10 година – аутор у виду есејистичких записа излаже своје виђење света уопште, казао је Костић.

Радомир Стојановић песник и бивши уредник часописа ”Стремљења” подсетио је на дугу традицију поменутог часописа, једином те врсте чији је први број штампан пре више од шест десенија.

– Сама та чињеница да траје више од 60 година говори о потреби и значају његовог настанка. У међувремену појављивали су се и гасили многи часописи на српској културној сцени, а једино је он опстао читаво то време, задржао структуру, окупљао и оплемењивао садржај новим књижевним именима не само са КиМ већ из свих српских подручја уз, можда, промену само својих корица. Циљ часописа приликом формирања био је да реши једно питање тог уског грла издавачке делатности, јер тада је само у ”Јединству” могло да се објављује. Шесдесета година прошлог века донела је, рекао бих, поплаву даровитих писаца и појавила се потреба за формирање часописа који је постао дом свих оних писаца који су имали шта ново да кажу, рекао је Стојановић и додао да се у часопису пажљиво прате и сва збивања на српском књижевном небу, не само на КиМ, али и да часопис ”Стремљења” има ту тенденцију да прати и све оно што је ново у светској књижевности. Тако су у најновијем издању објављени радови италијанских ствараоца, потом Француза, Индијаца, Кинеза, Американаца, што значи да часопис задржао све рубрике по којима је деценијама препознатљив.

Телефонским позивом учешће на промоцији издаваштва између два Видовдана УНИД ”Панорама-Јединство” симболично је узео и академик Светомир Арскић Басара који је поздравио окупљене, изразио жаљење што није могао да присуствује промоцији. Он се захвалио рецензенту Драгомиру Костићу, песнику Радомиру Стојановићу, Маји Тодић и Небојши Јевтићу на успешном вођењу Галерије и ликовне колоније, Јасмини Стојиљковић и Драгани Зечевић на учешћу у програму као и општинском руководству. Истакнути српски вајар посебно се захвалио Ради Комазец.

– Цењеној директорки издавачке куће ”Панорама-Јединство” Ради Комазец упућујем посебну захвалност. Њен ентузијазам и родољубље велики су допринос у одбрани и очувању наше постојбине Косова и Метохије, казао је Басара и додао да велику захвалност дугује и директору Дома Културе у Грачаници Живојину Ракочевићу због његове одлучности и храбрости у одбрани истине и правде.
Академик Светомир Арсић Басара је разговор завршио срдачним поздравом храбром српском народу на Косову и Метохију уз усклик:”Живела Србија и живело вечно српско Косово и Метохија”.
Поезију из „Стремљења и одломке приповетки говорила је драмска уметница „Јасмина Стоиљковић“

М. Чанковић