Zoran Đorđević: Hibridni rat i obojena revolucija kao pretnja Srbiji

Javnost u Srbiji je svakodnevno suočena sa obiljem dezinformacija i laži, izmišljenih afera, uvreda i pretnji, saopštio je Zoran Đorđević.

“Javnost u Srbiji je svakodnevno suočena sa obiljem dezinformacija i laži, izmišljenih afera, uvreda i pretnji – od onih naizgled ‘malih’, do onih koje svojom bestijalnošću, vulgarnošću i pojavnim oblicima prevazilaze sve granice pristojnosti, a u nekim slučajevima čak i normalnog ponašanja”.

Sav taj arsenal gnusnih, nečasnih i bolesnom mržnjom inspirisanih “informacija” fabrikuju i plasiraju tobože “nezavisni, profesionalni i objektivni” mediji, svi do jednog pod kontrolom inostranih centara moći i/ili u vlasništvu pojedinih ovdašnjih tajkuna.

Ta i takva – spolja naručena, osmišljena, usmeravana i finansirana akcija – ima samo jedan jedini cilj: Rušenje Aleksandra Vučića, odnosno stvaranje takve atmosfere u društvu koja bi dovela do neke vrste njegove političke izolacije, ili do toga da on sam, svojevoljno, pod sve žešćim udarima te gebelsovske propagande, bude primoran da prestane da se bavi politkom, da se povuče iz političkog života Srbije – što je, znaju to vrlo dobro i spoljni i domaći profesionalni mrzitelji Aleksandra Vučića, jedini način da ga pobede u političkoj utakmici.

Potom bi, naslućujem dogovoreni scenario, uz naknadne i dodatno fabrikovane laži, izmišljotine, pretnje i ucene – fingirali “dokaze” za predsednikovu vezu sa kriminalom (na čemu se i inače medijski naročito insistira, u šta su bedno i podlo, ljudski krajnje nisko, uključili i članove predsednikove porodice), na osnovu čega bi ga uhapsili. Zatim bi krenuli da i njega i njegovu porodicu besomučno provlače kroz medijsko blato svojih plaćeničkih medija, kao posebnu vrstu njihove, patologijom motivisane, osvete za svoju sopstvenu nemoć, nerad, neznanje i političku jalovost, bezidejnost i sklonost ka krađi narodnog novca – što su im jedini “kvaliteti”, već ispoljeni u vremenu u kome su bili na vlasti i koje je ostalo upamćeno kao period sveobuhvatne devastacije i rastakanja Srbije, kao godine u kojima su oni postajali sve bogatiji a građani Srbije sve siromašniji, kaže Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke.

Ne postoji legitiman način na koji bi ti zgubidani, hohštapleri, neradnici i prevaranti mogli da odnesu pobedu u regularnom političkom i izbornom sučeljavanju, osim da se Vučić ne kandiduje, da ne učestvuje u politici, ili – još bolje, po njihovom nakaznom i poremećenom mišljenju – da ga nema, fizički da ga nema, što je, ubeđen sam, takođe razmatrano kao opcija od strane nalogodavaca ove besramne i po Srbiju vrlo opasne rabote, a što su, takođe sam ubeđen, podržali, kao krajnju varijantu, i pripadnici ovdašnjeg, domaćeg bašibozluka kome je Aleksandar Vučić jedina prepreka u njihovim štetočinskim “poduhvatima i projektima”.

U tu prljavu i bestidnu kampanju uključili su svi oni kojima nije u interesu, niti im ide u prilog to što predsednik neumorno radi – hrabro i dostojanstveno, državnički mudro i odlučno svakodnevno stvara jaču, ekonomski i u svakom drugom smislu sve napredniju i uspešniju Srbiju. Uključile su se, u hajku i progon, sve samozvane “moralne gromade” i pripadnici tzv. “elite”, koji ne vide ništa sporno,bedno i nečovečno u tome što su “legitimna” meta grozomornih i najužasnijih napada postala predsednikova deca, što se ne biraju ni sredstva ni reči da se jedna porodica uvredi, ponizi, oblati, rani i povredi, na najmonstruoznije načine. Naprotiv, ti “veliki borci za demokratiju, ljudska prava i slobode” to podržavaju, odobravaju, neretko i sami u tome, sladostranički poremećeno, učestvuju. Neki zbog toga što su plaćeni za to, neki što su ucenjeni, neki što im je nešto obećano, neki zbog sopstvenih poremećaja ličnosti, ali svi zbog toga što im je jedini plan i program – Mrzimo Vučića, i što im je jedini cilj – da nema Vučića.

I tu dolazimo do suštine: Interesi određenih centara moći, pre svega onih spoljnih (mada i domaći “vladari iz senke” imaju svoje motive i razloge) – nisu interesi Srbije i njenih građana, za koje se neodustajno i uporno bori i zalaže Aleksandar Vučić. Moćna, i sve moćnija Srbija, nije po volji mnogima, ne samo u neposrednom okruženju, u regionu, nego i šire – jer ekonomski oporavljena, dostojanstvena, slobodna i suverena Srbija, koja vodi svoju politiku, u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima, Srbija koju vodi Aleksandar Vučić – primer je da se može biti svoj, svoj na svojoj zemlji, da se može i, što je još važnije – sme, da se sme, to naročito, biti nezavisan u donošenju odluka koje se tiču sopstvene budućnosti.

Zbog toga je, još odavno, čim je postalo očigledno da će Srbija i njeno rukovodstvo, Aleksandar Vučić pre svih, raditi samo, i jedino, u skladu sa interesima svoje države, i pokrenut ovaj hibridni rat protiv Srbije. Isprva ograničen, doziran, sa sporadičnim akcijama, kao svojevrsno upozorenje i poruka, da bi poslednjih meseci bio inteziviran, sveobuhvatan, koordiniran i spolja i iznutra, na svim frontovima i svim sredstvima kojima se i inače takve operacije vode – od ekonomskih i političkih uslovljavanja, ucena i pritisaka, preko propagandnih operacija i pokušaja da se i tako utiče na svest i političko opredeljenje ljudi (kroz konstantno osporavanje i negiranje rezultata koji se postižu i proizvođenje afera), pa sve do angažovanja određenih kriminalnih, huliganskih, nazovi navijačkih grupa, koje u ovom slučaju imaju sva obeležja paravojnih formacija.

Pokrenuti su i upotrebljavaju se svi resursi – i ljudski i materijalni – da se u ovom ratu četvrte generacije (kako se u teoriji hibridni rat još naziva) pobedi i slomi Srbija. Kontrolisani i plaćeni mediji, društvene mreže, neke međunarodne korporacije koje pružaju tehnološke usluge, formalne i neformalne društvene grupe, pojedine nevladine organizacije i ekološki pokreti, strukovna, esnafska i sindikalna udruženja koja su spremna da svrhu svog delovanja potčine politici, to jest, politikanstvu na dnevnom nivou, već pominjani pojedinci, pripadnici samozvane “elite”– sve je to angažovano protiv Srbije, protiv njenih državnih i nacionalnih interesa, protiv njenih građana.