Проналажење најбољег начина за примену родно осетљивог језика

Foto: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је данас, у сарадњи и уз подршку Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Делегацијом Европске уније у Србији, први од укупно три друштвена дијалога под насловом „Како до родно осетљивог језика?“.

Скуп у Палати Србија организован је у сусрет почетку законом прописане обавезе употребе родно осетљивог језика у јуну 2024. године.

Министар Томислав Жигманов подсетио је на историјат доношења Закона о равноправности полова и Закона о родној равноправности у Србији и истакао да је циљ овог друштвеног дијалога „проналажење најбољег начина увођења и примене родно осетљивог језика и информисања свих страна, које су, према наведеном закону, дужне да континуирано прате остваривање родне равноправности у области друштвеног живота за коју су надлежни.“

Родно осетљив језик представља језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у циљу остваривања равноправности у оквиру језика који користе у личном и професионалном животу.

„Моје задовољство као министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог је и у чињеници да смо данас у прилици да кроз инструмент друштвеног дијалога, градимо однос поверења, партнерства, да тежимо постизању компромиса и проналажењу најквалитетнијих решења и код, наизглед, непремостивих препрека. Уверен сам да смо сви свесни да се наша гледишта кроз искрен и аргументован дијалог могу и оспорити, али посебно желим да подвучем да свако коме је само стало да задржи своје тврдње и мишљење, не треба да ту своју позицију угрожава ризиком учешћа у дијалогу“, рекао је министар Жигманов.

Министар је указао да су у великој заблуди сви они који и помисле да је намера да се отварањем ове теме уносе поделе међу лингвистичким експертима с обзиром на то да је циљ друштвеног дијалога, свих 43 до сада одржаних, као и оних у припреми, да се саслушају стручна мишљења, тумачења, убеђења о тој теми.

У искреном друштвеном дијалогу превазилазимо личне баријере и ограничења, разбијамо предрасуде и дајемо прилику себи да не осуђујемо и да живимо отвореног ума, ширих видика и чистог срца, нагласио је министар Жигманов.

На скупу су говорили и председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Муамер Бачевац, посебна саветница министра културе Гордана Предић, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, шефица Канцеларије Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) Милана Рикановић и координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине Војводине Стојанка Лекић.

У друштвеном дијалогу на наведену тему мишљења су разменили еминентни стручњаци представници Српске академије наука и уметности, Универзитета у Београду, Института друштвених наука, представници ресорних министарстава, представници Народне скупштине и јавних медијских сервиса.

Испред Министарства, друштвеном дијалогу присуствовали су државни секретар Иван Бошњак и помоћници министра Нина Митић и Александар Радосављевић.

Наредни друштвени дијалог на исту тему биће организован у Новом Пазару 24. маја, а након тога и у Новом Саду 16. јуна 2023. године.