Честитка поводом националног празника Хрвата у Србији

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима хрватске заједнице и њиховим институцијама национални празник Хрвата у Републици Србији – 19. март, спомендана у Католичкој цркви светог Јосифа, тесара из Галилеје, заручника Марије и Исусовог хранитеља, заштитника хрватског народа.

Реч је о једном од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији. Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године, а иста је потврђена од стране Савета за националне мањине. Иначе, као заштитник хрватског народа свети Јосиф је проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године. Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века.

Број Хрвата у Републици Сбији је према попису из 2011. године 59.000, а статус националне мањине, будући да су у време социјалистичког друштвеног уређења имали статус народа, стекли су усвајањем Закона о мањинама из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина. Више од три четвртине припадника живи на територији Аутономне покрајине Војводине – 47.033, знатан број их живи у Београду, као и у другим већим градовима у Србији.

Заједница је која бележи највећи демографски пад у протеклих 30 година, док су територијално изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.

Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, а у протеклих 20 година успели су успоставити респектабилну мањинску националну инфраструктуру.

Најразвијене подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига, научни и часопис за књижевност. С поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице. О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, дневни-информативни програм на Радио-телевизији Војводина у трајању од 15 минута, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, као и неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање се одвија од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и градили перспективу припадника заједнице.