Aja Jung o BFI

Foto: rts.rs

Kada smo počinjali da sanjamo ovu festivalsku avanturu, krenuli smo od naslova, razmišljali o periodu dešavanja, pripremili program, a onda se postavilo pitanje komunikacije sa publikom i vizuelne prezentacije naše prve edicije. Smislila sam tada – tvrdoglavo kao i uvek, da ne bude jednostavno. I da umesto postojece lepršave slike balerine u skoku, u cik zore izađemo sa fotoaparatom i snimimo praznu dorćolsku kaldrmu u ulici Kralja Petra. Onako, iz ravnog anfasa. Činilo mi se tada, da ta komplikovana, zamršena, razbarušena, strma i delimično razrovana površina, predstavlja metaforu svih poteškoca koje su stajale pred igrom u Srbiji. Lako je biti majstor na savršenom podu, ali za igru na našoj kaldrmi, bile su potrebne akrobatske i žonglerske veštine. Sa hrabrošću onoga ko pojma nema šta ga očekuje, upornošću koja ume da nervira i inatom sazdanim od istog kamena od koga su i one kocke nastale, još uvek nismo mogli da zamislimo kakve će sve neprilike festival morati da nadživi, i koliko novih veština da savlada da bi nastavio da postoji.

U trenutku kada Beogradski festival igre puni 20 godina, svesni smo da je i samo trajanje uspeh, naročito ono trajanje u kome ne cupkate u mestu, već neprekidno, sa istom strašću kao na početku – grabite velikim koracima unapred. Danas, sa generacijom igrača koji su rasli uz Festival, mi slavimo vrhunsku igru. Onu koja je privukla pažnju celog sveta i usmerila neku nestvarno lepu svetlost na naš Beograd.

Ulozili smo sve u ovu efemernu umetnost, koja nestane sa aplauzima. Ali smo ostavili magiju, uzbuđenje i lepotu koja se pamti, onu vrstu emocija koje niko od nas ne ume da preprica, a koje nam niko ne moze ni oduzeti. Takođe, upisali smo u istoriju skoro 300 koreografa sa preko 500 izvedenih postavki. Zato hvala vama – publici koja nas je pratila svih ovih godina i čija nas je pažnja terala da nastavimo, čak i onda kada bi izostali svi logični razlozi.

Zahvalni smo Ministarstvu kulture, gradu Beogradu, gradu Novom Sadu,  pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, ambasadama i kulturnim centrima, kao i Delegaciji EU na kontinuiranom razumevanju, poverenju i podršci.

Naš generalni sponzor, tokom poslednjih, nimalo jednostavnih godina je kompanija NIS. U teškim vremenima se prepoznaju prijatelji, tako je i naše, na izgled obično partnerstvo zasnovano na ugovorenim obavezama, preraslo u prijateljstvo na koje smo ponosni.

Dugogodišnji partneri i pokrovitelji manifestacije su kompanija Visa i Erste banka, dok su naši novi i stari prijatelji kompanija hjundai, Fondacija hemofarm, DDOR osiguranje, Nescafe, kompanija hajneken i drugi…

Hvala svima koji su nam pruzili ruku na ovom putu koji traje dve decenije, hvala novinarima koji su nas pratili, i mojim saradnicima koji nemoguce – pretvore u moguce. To su Ivana, Saša, Željana, Daša i Srđan. Možete misliti – samo pet ljudi je dovoljno za jedan veliki međunarodni festival,…

Verujem u male timove i u velike ideje. I verujem da ova igra zaslužuje da bude u samom centru grada iz naslova Festivala, na kaldrmi koju – dokazano – ume da pretvori u zvezdanu scenu.

Večeras gledamo radove koji potpisuju grcki koreograf Andonis Fonjadakis, belgijski koreograf Sidi Larbi Šerkauji i  francuski koreograf Manuel Vinjul, u izvođenju trupe INTRODANS iz holandije.

Festival otvara Antonio Kolandrea, moj prijatelj i velika baletska zvezda iz prelepog Napulja!