12. AVGUST

1914. – Počela je Cerska bitka, završena 20. avgusta pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. >>>

1450. – Englezi su u Stogodišnjem ratu predali Francuzima lučki grad Šerbur čime je francuski kralj Šarl VII (Charles) završio osvajanje Normandije.
1503. – Rođen je danski kralj Kristijan III (Christian). Na presto je došao 1534. tokom građanskog rata protestanta i katolika. Kao pobornik Reformacije, ustanovio je Luteransku crkvu u Danskoj.
1687. – Austrijska i mađarska vojska pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog (Ludwig Wilhelm von Baden) pobedila je u odlučujućoj bici kod Mohača tursku vojsku Mohameda IV (Mohammed).
1759. – Ruske trupe generala Saltikova i austrijske pod Landonom porazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu prusku armiju, koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki (Friedrich). Drezden je pao u austrijske ruke.
1813. – Austrija je objavila rat Napoleonu.
1827. – Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk (William Blake), pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu stekao je zbirkama “Pesme iskustva” i “Pesme nevinosti”, a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za “Knjigu o Jovu” i ilustracijama Čoserovih (Chauser) “Kanterberijskih priča”.
1848. – Umro je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson). Razvio je i unapredio konstrukciju parne lokomotive, a njegova lokomotiva “Rokit” vukla je 1825. prvi putnički voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.
1849. – Austrijska vojska uz pomoć Rusije ugušila je Mađarsku revoluciju, a nacionalni lider Lajoš Košut (Lajos Kossuth) napustio je zemlju.
1881. – Rođen je Sesil B. de Mil (Cecil B. De Mille), holivudski filmski producent i režiser.
1887. – Pronalazač Tomas Edison snimio je po prvi put ljudski glas.
1898. – Potpisivanjem protokola, kojim je Španija ustupila SAD-u Kubu i Portoriko, završen je Špansko-američki rat. SAD su istovremeno anektirale Havaje.
1900. – Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom nad Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort) rezultatom 10:5, uz pet remija. Objavio je 1889. “Udžbenik modernog šaha”.
1914. – Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1914. – Počela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi, gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš zapisao je o tim dramatičnim trenucima u dnevniku: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska – ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici.”
1922. – Umro je irski političar Artur Grifit (Arthur Griffith), jedan od osnivača nacionalnog republikanskog pokreta Šin Fejn 1905. Godine 1921. predvodio je delegaciju koja je sa Velikom Britanijom zaključila sporazum o nezavosnosti Irske, a 1922. izabran je za prvog predsednika Irske Republike.
1925. – Rođeni su britanski blizanci Noris i Ros Mekverter (Norris, Ross McWhirter), koji su osnovali Ginisovu knjigu rekorda. Rosa je 1975. ubio pripadnik Irske republikanske armije.
1944. – Proradio je prvi naftovod pod morem kojim je ispod Lamanša nafta isporučivana savezničkim snagama u Francuskoj. Kroz naftovod je dnevno prolazilo 700 tona nafte.
1949. – Rođen je Mark Nofler (Knopfler), rok guitarista, osnivač grupe Dajr Streits (Dire Straits).
1954. – Rođen je Pat Meteni (Metheny), džez gitarista.
1955. – Umro je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD (“Čarobni breg”, “Budenbrokovi”, “Doktor Faustus”, “Smrt u Veneciji”).
1955. – Umro je Ian Flemming, engleski pisac koji je stvorio lik Džejmsa Bonda (James Bond) u svojim romanima o ‘najvećem svetskom agentu’, na osnovu njih su snimljeni prvi filmovi o Bondu.
1969. – SAD su lansirale u svemir Echo, prvi svetski telekomunikacioni satelit.
1970. – U okviru “nove istočne politike” nemački kancelar Vili Brant ((Willy Brandt) potpisao je u Moskvi sporazum kojim su se Zapadna Nemačka i SSSR odrekle sile u međusobnim odnosima i priznale postojeću granicu između dve nemačke države.
1976. – Pripadnici libanske desnice, nakon jednomesečne opsade i žestokih borbi, osvojili su palestinski logor Tel-El Zatar.
1978. – Japan i Kina potpisali su u Pekingu sporazum o miru i prijateljstvu.
1982. – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda (Henry). Igrao je u više od 80 filmova, a Oskar je dobio za ulogu u svom poslednjem filmu “Na zlatnom jezeru”.
1984. – U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.
1985. – U avionskoj nesreći “Boinga 747” japanske kompanije “Jal” na planini Osutaka u blizini Tokija, preživelo je samo četvoro od 524 putnika i članova posade.
1992. – SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći svetski trgovinski blok.
2000. – U Barencovom moru je potonula ruska nuklearna podmornica Kursk, nakon dve eksplozije prouzrokovane kvarom. U ovoj nesreći poginulo je svih 118 članova posade.
2001. – Kralj Kambodže Norodom Sihanuk parafirao je zakon kojim je ustanovljen specijalni kambodžanski sud “međunarodnog karaktera” za suđenje bivšim vođama Crvenih Kmera za zločine protiv čovečnosti, koje su počinili tokom vladavine od 1975. do 1979.
2001. – Više od 11.000 stanovnika japanskog ostrva Okinava evakuisano je pre demontiranja američke bombe teške 36 kilograma, preostale iz II svetskog rata.<

NA DANAŠNJI DAN