Дигитализација у финансирању здравствене заштите доноси велике уштеде

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали истакао је, на панелу „Дигитализација у финансирању здравствене заштите“ да је неопходно да наше здраство да иде у корак са дигитализацијом, а директори здравствених установа покажу одговорност према сваком динару улаженом у здравство. Мали је навео да се централизованим јавним набавкама, робно – материјалним књиговодством и системом е-рецепта, уводи ред у финансирање у здравству на нивоу целе државе.

Говорећи на панелу, у организацији Министарства финансија и РФЗО, министар је подсетио да су Министарство финансија и РФЗО 2020. године започели дигитализацију финансијских процеса у нашем здравственом систему. Како је објаснио, то подразумева увођење више система, међу којима САП (главна финансијска књига и плаћање у РФЗО), „Портал финансија“, који је везан за централизоване јавне набавке, уговарање, требовање, утрошке и залихе, УниОут (аутоматска контрола фактура у РФЗО, преузетих са СЕФ-а уз књижење у САП) и систем еРецепт (који, поред осталог, омогућава временско дозирање терапије при прописивању лекова на рецепт).

Говорећи о периоду пре увођења централизованог система за јавне набавке у здравству, Мали је истакао да такав систем није добро функционисао, јер је свака здравствена установа опрему набављала за себе, појединачно.

Како је истакао, након седам месеци анализе, дошло се до податка да је могуће направити ушетеде од чак 18 одсто у односу на укупне трошкове, што износи 13 милијарди динара на годишњем нивоу.
Министар је критиковао здравствене установе које не пописују залихе и набројао лекаре који нису довољно ажурни у коришћењу система е-рецепти. „Дао сам им месец дана да све нелогичности и проблеме реше, да покажу већу одговорност, а након тога држава више неће имати разумевања“, каже потпредседник Владе.

Он је додао да увођење робно- материјалног књиговодства даје потпуну контролу залиха и да се у сваком тренутку зна колико има залиха у свакој здравственој установи у Србији.

„Ту онда нема више могућности дуговања, нити било каквих малверзација. То је у вашем интересу, а и у интересу грађана Србије који ће добити квалитетну здравствену услугу. Хајде да покажемо слику једне другачије, успешније Србије, да се исправе грешке и пропусти који су се до сада правили. Покажите одговорност према сваком динару, а држава ће умети то да врати“, рекао је Мали.

Министар је захвалио свим здравственим радницима на свему што су учинили за грађане, поготово у протекле три године колико траје пандемија корона вируса.

“Много веће и развијеније земље од Србије су тада поклекле и нису нашле прави одговор на ту кризу, за разлику од Србије. Хвала на енергији и пожртвованости како бисмо спасили животе грађана. Заједно смо показали како умемо да побеђујемо и када је криза. Показали смо се одговорно и када је набавка вакцина у питању, изградили смо ковид болнице у рекордном року и набавили респираторе и неопходну опрему, и све смо то урадили много брже и ефикасније него много развијеније земље од нас”, истакао је министар.

Додао је да је циљ Владе да здравственим радницима створи што боље услове за рад и што бољи квалитет живота. Оценио је да су, од спровођења фискалне консолидације 2014. године до данас, укључујући последње повећање од 12,5 одсто, плате доктора медицине веће за 102 одсто, а медицинских сестара за 115 процената.

Наводећи да се у овом тренутку рекоструише 11 домова здравља и клиничких центара у Србији, министар је најавио и наставак улагања у здравство, подизањем плата и даљим улагањима у опрему и инфраструктуру. Упоредио је податке из 2019. године, када је буџет за здравство износио 270 милијарди динара, у односу на ову годину у којој су планирана издвајања за здравство биће 490 милијарди динара, односно 4,5 милијарде евра.
Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић оценила је да је увођењем дигитализације у области здравства, као и контролом залиха, уведен потпуни ред у ту област.

„Сада је незамисливо да се закаже састанак са директорима здравствених установа а да већ унапред не знате колике су вам залихе, не знате како сте требовали и не знате пројекцију за ову, чак и за наредну годину. То је немогуће. Увођење система САП, Портала финансија и УниОут, као и система е-рецепт, резултирало је одсуством дуговања , када су у питању лекови, реагенси, остала су само дуговања по основу тужби и за енергенете што је следећи циљ који ћемо решити са Министарством финансија“, истакла је директорка РФЗО.

Министарка здравља Даница Грујучић оценила је да је Министарство здравља формирало нови сектор за дигитализацију са Министарством информисања и телекомуникација и Канцеларијом за ИТ И РФЗО, и да заједно раде на пројекту централизовања података.

“Тако ће се у сваком тренутку знати шта свака здравствена установа у Србији има од опреме, колико је стара, кад је био последњи сервис и када опрема мора да се мења. Пројекат је од капиталног значаја за државу и здравство, а сви ће се тренутни е сервиси објединити у централизвану дистрибуцију података која ће чинити нови е- картон. Подаци ће бити смештени у дата центар у Крагујевцу и биће комплетно заштићени. У том смислу, свака нова услуга, нови е-сервис у перспективи биће компонента е-картона. Битно је напоменути да, за разлику од садашње праксе, комплетан развој и одржавање ће бити у власништву државе тј. ресорних министарстава и Канцеларије за ИТ који ће управљати даљим развојем е- картона”, навела је Грујичић.

Она је најавила да ће до краја августа ове године свака болница у Србији имати скенер. Такође, неке од наредних активности Министарства здравља, како је истакла Грујичић, биће унапређење правног оквира, мењањем Закона о здравственој заштити и здравственој документацији, што ће омогућити унапређење овог новог, интегрисаног здравственог информационог система.