Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Фото: НБС

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на јучерашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).

Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је, и поред значајног смањења инфлације и њеног кретања у границама циља, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике. Домаћа инфлација у великој мери зависи од кретања на светским робним и финансијским тржиштима, која тренутно карактерише висок степен волатилности под утицајем неизвесности у погледу трговинских политика водећих светских економија. Преовлађују оцене да ће у таквим околностима глобална инфлација вероватно опадати нешто спорије него што се очекивало, док ће привредни раст бити нижи због поремећаја у трговинским токовима, ланцима производње и слабостима у кључним покретачима раста, као што су спољна трговина, инвестиције и потрошња. Иако је очекивани спорији раст светске економије утицао на пад светских цена примарних производа, пре свега сирове нафте на светском тржишту, неопходна је опрезност јер би повећани трошкови производње у условима раста царина могли деловати инфлаторно. Извршни одбор је такође имао у виду очекивања тржишних учесника да ће Европска централна банка вероватно наставити да ублажава монетарну политику, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас. Према садашњим најавама, може се оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији у ублажавању монетарне политике, јер ће се највероватније суочити с појачаним инфлаторним притисцима услед царина, што би се могло одразити на токове капитала према земљама у успону. Поред тога, цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе) које су недавно достигле рекордне нивое, као и лошија домаћа пољопривредна сезона коју смо имали прошле године деловаће још неко време на цене хране, а затим би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне.

У складу с очекивањима Народне банке Србије, инфлација се током првог тромесечја ове године кретала око горње границе дозвољеног одступања од циља и у марту је износила 4,4%. У односу на крај 2024, у марту је смањен допринос цена енергије и услуга за по 0,1 процентни поен, док је допринос цена хране повећан за 0,3 процентна поена, у великој мери због ефекта и даље високих светских цена какаоа и кафе. На постепено попуштање ценовних притисака указује базна инфлација, која се спустила на 5,1% у марту, што је њен најнижи ниво од јула 2024. године. Извршни одбор очекује да ће инфлација наставити да се креће у границама циља, с тим да ће од половине године успорити и до краја године се приближити централној вредности циља од 3%. Томе би пре свега требало да допринесу и даље рестриктивни ефекти монетарне политике, долазак нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да она буде просечна, као и очекиване ниске цене нафтних деривата у складу с фјучерсима. Смањењу домаће инфлације доприносиће и нижа увозна инфлација и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности, што би требало да допринесе даљем успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији.

Када су у питању кретања у реалном сектору, према првој процени Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ у првом тромесечју ове године реално је порастао за 2,0%. Нижи раст од очекиваног, према оцени Извршног одбора, бележи се и у производним и у услужним секторима и последица је и даље ниске екстерне тражње, проблема у европској аутомобилској индустрији и повећане аверзије према ризику на глобалном нивоу, али и блокада и протеста који су утицали на смањење потрошње и инвестиција на домаћем тржишту. Извршни одбор очекује да ће у наставку године ипак доћи до убрзања економске активности, чему ће првенствено допринети фактори на страни понуде, а пре свега планирано убрзање производње у аутомобилској индустрији, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом Србија Експо 2027. Подршку привредном расту пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од око 10%, који је рeзултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.

Извршни одбор Народне банке Србије ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 14. маја, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економске кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. јуна 2025. године.