Неприхватљива политичка инструментализација кривичног гоњења

Министарство правде саопштава да одлука Интерпола о одбијању издавања црвених потерница против Милорада Додика и Ненада Стевандића нема никакве везе са двоструким држављанством који имају и да изјава министра одбране у Савету министара БиХ Зукана Хелеза на ту тему представља још једну од скандалозних изјава и неприхватљивих оптужби усмерених против Републике Србије, Републике Српске и њихових званичника.

Министарство наводи да изјава Хелеза, бившег припадника Армије РБиХ, за „Дневни аваз” представља и једну у низу изјава које уносе додатне поделе у већ довољно осетљив систем БиХ и несумњиво доприносе да се ситуација у БиХ квалификује као претња миру и безбедности.

Министарство правде додаје да Хелез у изјави износи низ неутемељених оптужби, од тога да Република Србија наводно пружа заштиту лицима оптуженим за ратне злочине у БиХ, да штити Додика и Стевандића, као и да „злоупотребљава институт двојног држављанства и тзв. специјалне везе у заштити криминалаца и ратних злочинаца”.

Хелезова изјава је очигледно провоцирана одлуком Интерпола да одбије да изда црвене потернице против Додика и Стевандића, наводи Министарство и додаје да потернице БиХ нису прихваћене не због њиховог држављанства, већ због тога што нису испуњавале елементарне услове, зато што су очигледно политички мотивисане и представљају злоупотребу кривичног гоњења прибегавањем школским примерима политичких оптужби обавијених у кривичноправне обланде.

Сама чињеница да Интерпол није прихватио потернице БиХ јасно говори о природи оптужби и осуда против председника Републике Српске и председника Народне скупштине Републике Српске донесених у настојању да се елиминишу из политичког живота Републике Српске и БиХ, додаје Министарство правде.

Неосноване оптужбе на рачун Републике Србије у вези са наводном заштитом од кривичног гоњења особа које имају двојно држављанство (држављанство БиХ и Републике Србије) нису нове и Република Србија је на њих детаљно одговорила, између осталог, на седници Савета безбедности УН од 10. децембра 2024. године.

Министарство указује да држављанство Републике Србије може да стекне свако ко испуњава законске услове, без обзира на његов статус осумњиченог, оптуженог или осуђеног пред било којим судом, да се стицањем држављанства у Републици Србији не стиче имунитет од кривичног гоњења, као и да надлежно јавно тужилаштво има дужност да у погледу особа за које постоји основана сумња да су извршиле неко кривично дело, а посебно ратни злочин, предузме кривично гоњење, а оптужени пуно право на правично суђење.

У Републици Србији се не може избећи кривично гоњење, али се такође не могу подизати оптужнице без постојања довољно доказа на основу којих се ствара основана сумња да је дато лице извршило ратни злочин или друго кривично дело. Република Србија „не скрива” ни Додика, ни Стевандића који су изабрани од народа да обављају своје функције на Уставом БиХ, Уставом Републике Српске и законима прописан начин.

Република Србија има обавезу и у потпуности поштује Дејтонски споразум чија је страна уговорница. У складу са чланом 4. Дејтонског споразума, Република Србија има и право и дужност да се стара о поштовању међународно преузетих обавеза, укључујући ту и обавезу да охрабрује функционисање институција БиХ и ентитета у складу са Уставом БиХ.

Малициозне тврдње Зукана Хелеза иду упоредо са неспорном чињеницом да су многи веома тешки злочини које је извршила војска чији је он био припадник (Армија РБиХ) против српског цивилног становништва остали некажњени, наводи Министарство и додаје да бивши припадник Армије РБиХ отворено води хајку против званичника Републике Србије и Републике Српске и злоупотребљава овлашћења која има као министар одбране у Савету министара БиХ.

Улога министра у Савету министара БиХ није да заступа само једу политичку струју, већ да говори у име целе БиХ поштујући становишта оба ентитета, и Федерацију БиХ и Републику Српску. Обавеза је министра одбране да приликом и наступа у јавности и приликом „заступања БиХ у међународним односима везаним за питање одбране”, мора водити рачуна и о интересима Републике Српске, а не своје активности усмеравати против Републике Српске.

Рат је окончан Дејтонским споразумом 1995. године, и иако бивши припадник Армије РБиХ, која је ратовала против Републике Српске, мора разумети да је коначно дошло време да се држи Дејтонског споразума, а не да другим средствима наставља рат против Републике Србије и руководства Републике Српске.

Република Србија је посвећена миру и поштовању Дејтонског споразума којим је утврђен начин одржавања мира у БиХ. Без уважавања легитимних интереса Републике Српске, поштовања њених на Уставу и закону изабраних представника који имају по Дејтонском споразуму право, као и остали ентитети, на одржавање специјалних веза са државама региона. Посебно, политичка инструментализација кривичног гоњења, у условима готово потпуне некажњивости за злочине извршене према српском становништву, само доприноси дестабилизацији ионако осетљивог политичког и безбедносног стања у Босни и Херцеговини, наводи Министарство правде.