Предавање „Kатоличка црква у Jугославији током Другог светског рата” у САНУ
26/03/2025Пето предавање у оквиру циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Kатоличка црква у Jугославији током Другог светског рата” одржаће др Војислав Павловић, директор Балканолошког института САНУ, у среду, 26. марта, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
Католичка црква је пораз Краљевине Југославије и стварање Независне Државе Хрватске доживела као остварење давнашњих жеља. Католички клер је заправио био део јединственог националног покрета Хрвата. У националном заносу направљене неутемељене анализе тобожњег страдања Хрвата у Југославији и за клер и за хрватску политичку јавност биле су оправдање за стварање независне државе. Стога је тако осведочена немогућност суживота са Србима отворила питање њиховог положаја у НДХ и за клер и за хрватску политичку јавност. Усташе су до крајњег исходишта довели ставове хрватске деснице починивши геноцид нaд Србима, Јеврејима и Ромима. У редовима католичког клера било је различитих ставова. Фрањевци и део жупника су свесрдно подржали Усташе. Бискупи су пружили подршку независној хрватској држави коју су предводиле Усташе. По обостраном дубоком уверењу и Усташа и бискупа, католичка вера је била основ националног идентитета Хрвата који је само национална држава могла очувати. Разлике су међутим постојале. Усташе су учинили све да физички елиминишу Србе из НДХ. Алојзије Степинац, загребачки надбискуп, јуна 1941. у писму Пију XII изразио је уверење да, ако би Павелић остао на власти следећих 20 година, у Хрватској не би било више православних. Хомогена католичка Хрватска је била идеал и за једне и за друге али путеви којима је до ње требало стићи нису били исти. Усташки злочини су изазивали појединачне протесте бискупа који никада нису прерасли у осуду геноцида. Бискупи су до последњег дана настојали да очувају хрватску националну државу која је за њих била апсолутни императив и због које су занемарили основе Христовог учења.
Војислав Павловић је научни саветник Балканолошког института САНУ. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду и на Универзитету Париз-Сорбона. Предавао је историју на Универзитету у Београду, Универзитету у Лиможу у Француској и на Америчком универзитету у Паризу. Од 2018. је директор Балканолошког института САНУ. Његова истраживања су посвећена историји међународних односа Југославије у 20. веку. Недавно су објављене две његове монографије: Tito. L’artefice della Jugoslavia comunista, Soveria Mannelli, Rubbettino, 2023; Од Србије до Југославије.Француска, Србија, Југославија 1878. до 1918., Нови Сад : Прометеј, Београд : Радио-телевизија Србије, 2024. Руководилац је пројекта : Пије XII и изазови тоталитаризма у Југославији 1941-1958.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/
